Био сам врло изненађен да предлог за амбасадора у Москви буде особа која није на фону државне спољне политике Црне Горе – рекао је Милатовић.
Не зна се тачно на кога је Јаков мислио, да ли на Милоша Радиновића или на Драгана Бојовића (обојицу кандидовала Демократска народна партија Милана Кнежевића). Први је, као што је познато, још 25. марта одустао од места амбасадора Црне Горе у Москви, након што је потврђено да је уједно и држављанин Русије. Из ДНП-а су тврдили да би задатак Радиновића био да побољша односе Црне Горе са Русијом и да је он био спреман да се одрекне руског држављанства и послова у тој земљи како би представљао Црну Гору. Међутим, то се ни тада није свидело Милатовићу. Демокрарска народа партија је потом предложила за амбасадора Црне Горе у Русији угледног члана – државног секретара у Министарству просвете науке и иновација Драгана Бојовића.
У изјави за „Новости“ Бојовић каже да је прочитао изјаву Милатовића везано за амбасадора у Москви и да се у њој није препознао.
- Мој политички ангажман, идеолошка становишта, па и породични и персонални интегритет просто не одговарају датом опису. Не знам на кога је мислио, да ли на мене или некога другог, нити планирам да будем тумач његових изјава. Од њега као председника државе јавност очекује да буде конкретан, а не недоречен. У периоду аутократије ДПС-а често се користила та фраза „да је неко против државне политике Црне Горе“, њоме се много манипулисало, па нисам сигуран колико је користан такав приступ, који се веже за претходнике господина Милатовића – закључио је Бојовић.
