Да ми је неко причао не бих вјеровао. Не бих вјеровао да је могуће да тако безлични ликови какви су Јаков и Милојко могу да постану неко, да постану нешто. А постали су, нажалост један је предсједник нечега што се зове Црна Гора иако са традиционалном Црном Гором овај провизоријум нема никакве везе, никаквих додирних тачака.
Јер да има додирних тачака са некадашњом Црном Гором, Црном Гором Његоша, ни тренутка не би било двоумљења да се антисрпска резолуција о Сребреници са гнушањем одбаци и да се западним „партнерима“ како воле да кажу Јаков и Милојко каже једно дипломатско мрш!
Али не, овај двојац са немачким кормиларом одлучио је да настави политику ДПС-а, антисрпску, политику колонијалне свијести и да без поговора извршава све задатке које пред њих поставе трећеразредни амбасадори типа Фелтена и разноразни замјеници замјеникових замјеника, без да и покушају да имају своје мишљење.
Али, нису ни они до краја криви, кривица је и у онима који су овој популистичкој дружини дали велико повјерење на изборима, јер је то код овог народа ваљда ствар навике, да гласа оне који му нуде ништа умјесто нешто, јер да је било другачије не би нам ни ДПС владао тридесет година.
На крају, биће нам боље када будемо бољи, када као народ будемо политички сазрели, на начин да Србину више нико не буде могао да продаје мачку у џаку, као што му је редовно продају од ДПС-а преко Позитивне па до ПЕС-а!
