У покушају да буду оригинални и креативни, Французи су на отварању Олимпијских игара у Паризу организовали смотру негације спорта, његових вриједности и филозофије.
Француски организатори су смјестили спортисте разних земаља на бродове и бродиће, да статично позирају Сеном, попут каквих манекена. Статика је сушта супротност спорту, који се прије свега састоји у динамици и покрету. Зато отварање Олимпијских игара треба да буде традиционално, које се састоји у поносном корачању – марширању спортиста који носе заставе својих држава. Уосталом, суштина Отварања мора бити прије свега у традицији и да се надовезује на антички узор.
Друго обесмишљавање спортских вриједности на Отварању игара у Паризу има и одређене расистичке конотације. Тако, велике државе, са многобројним такмичарима, дефилују Сеном на огромним и моћним пловилима – бродуринама. Док државе са малим бројем такмичара дијеле исти брод, или су пак смјештене на бродиће, такорећи чамце – својеврсне „Мале Весељаке“. Кад су се већ одлучили да приреде параду спортиста Сеном, француски организатори су морали да се потруде да на неки начин избјегну ово комично потцјењивање малих. Јер, спорт није у моћи и величини, већ у витешком надметању различитих.
Треће обесмишљавање Игара се састоји у изостанку Русије. Смисао Олимпијских игара је управо у изостанку политике и разноразних санкција од стране међународних институција које су још увијек под контролом колективног Запада. У Паризу је (наопака) политика опет побиједила спорт (сјетићемо се како је и наша бивша држава – СРЈ – санкционисана на неким међународним такмичењима). Искључивање највеће земље на свијету, која је традиционално и једна од највећих спортских сила, овим Играма и њиховим спортским резултатима одузима добар дио значаја.
Pravp u centar ! Ovo i nije olimpijada !
Пропаст Запада…Шпенглер.