Процес стварања и обликовања политичких странака, партија, покрета, можете их назвати како хоћете, није никада био једноставан. Свака политичка организација прије или касније доживљава одређене турбуленције и одлазак из својих редова одређених људи који су били препознатљива лица истих и које су грађани у одређеном дијелу препознавали као носиоце те приче.
Водећи се принципом да не би требало да буде много популарни као и он, Милојко Спајић кренуо је у чишћење покрета.
Прва жртва био је Јаков Милатовић, као некада у ДПС Светозар Маровић ( Милатовић напомињем није у криминалним водама), да би затим на ред дошао и Андреј Миловић , као што је некада Мило Ђукановић почистио Миомира Мугошу и Игора Лукшића.
Циљ је наравно јасан, окружити се медиокритетима како би лакше управљао покретом, уз остављање понеког ко му је од користи као што је Лаковић, коме чини се Спајић безрезервно вјерује.
Спајићу су потребни мигостијеповићи, климоглавци и послушници, па ће бити занимљиво видјети ко ће бити следећа жртва чишћења партије и да ли ће смјети ударити на неке важне карике у систему ПЕС које у будућности реално могу да га угрозе а ту свакако не мислим на Новицу Вуковића и сличне њему.
Оно што свакако Спајићу иде на руку а не иде онима који нису одушевљени његовим ликом и дјелом јесте апсолутна послушност посланичког клуба, осим можда Јелене Недовић, јер ако се одрекла Алтернативе то увијек имплицира да се може одрећи и ПЕС.
Дритан би рекао, кокице , а ја кажем смоки, чипс и уживајмо, занимљива је и динамична политичка сцена.
Nikad zadovoljni. Svi napadali Jakova i Milovica, prvog zbog stavova u vezi SPC, drugog zbog veze sa kriminalom, a sad osuda sto iskljucuje Milovica, koji je stvarno umisljeni mediokritet, a Jadov je sam napustio PES.