Данашње правдање предсједника Јакова Милатовића пркоси здравом разуму и логици, јер уколико му је већ криво што на састанку нису били представници већинске Црне Горе, онда би ваљда логичније било да је одустао од организације таквих консултација.
Јаков Милатовић је данас и јасно себе ставио у позицију предводника политичке мањине, али чак и према њој се није понио инклузивно и са пуним правом питамо зашто није уважио предсједника Странке европског прогреса Душка Марковића, као и предсједника Црногорског европског покрета Новака Аџића, а посебно се консултовао са некадашњим предсједником СДП-а Ранком Кривокапићем.
Умјесто да буде одговоран предсједник свих грађана и руку помирења прије свега пружи премијеру Спајићу, а онда и свима нама које је ових дана нападао, он је одлучио да буде предсједник мањине, која је до 2020. године уништила ову земљу.
Оно што га можда квалификује да буде предводник те мањине јесте што је у ставовима о Резолуцији о геноциду у систему логора у Јасеновцу, Дахау и Маутхаузену отишао и корак даље од предсједника странака и партија који чине парламентарну опозицију, који су у Скупштини Црне Горе јасно и недвосмислено саопштили да се у Јасеновцу десио геноцид. Њихов нови предсједник Резолуцију, која је недвосмислен цивилизацијски искорак наше земље третира као анти-европски потез.
Уколико у предсједнику Милатовићу постоји још и трунка оног духа из 2022. који је данас на том састанку једино донијела госпођа Јевросима Пејовић и која се принципијелно односи према свим актуелним дешавањима, искрено му препоручујемо да се не ослања много на савјете Ранка Кривокапића и власника Вијести, са којима је ових дана водио дуге састанке и да чује шта му све вријеме поручује оних 220 хиљада грађана који су у другом кругу предсједничких избора у знак отпора Милу Ђукановићу своје повјерење дали њему.
Данашње правдање предсједника Јакова Милатовића пркоси здравом разуму и логици, јер уколико му је већ криво што на састанку нису били представници већинске Црне Горе, онда би ваљда логичније било да је одустао од организације таквих консултација.
Јаков Милатовић је данас и јасно себе ставио у позицију предводника политичке мањине, али чак и према њој се није понио инклузивно и са пуним правом питамо зашто није уважио предсједника Странке европског прогреса Душка Марковића, као и предсједника Црногорског европског покрета Новака Аџића, а посебно се консултовао са некадашњим предсједником СДП-а Ранком Кривокапићем.
Умјесто да буде одговоран предсједник свих грађана и руку помирења прије свега пружи премијеру Спајићу, а онда и свима нама које је ових дана нападао, он је одлучио да буде предсједник мањине, која је до 2020. године уништила ову земљу.
Оно што га можда квалификује да буде предводник те мањине јесте што је у ставовима о Резолуцији о геноциду у систему логора у Јасеновцу, Дахау и Маутхаузену отишао и корак даље од предсједника странака и партија који чине парламентарну опозицију, који су у Скупштини Црне Горе јасно и недвосмислено саопштили да се у Јасеновцу десио геноцид. Њихов нови предсједник Резолуцију, која је недвосмислен цивилизацијски искорак наше земље третира као анти-европски потез.
Уколико у предсједнику Милатовићу постоји још и трунка оног духа из 2022. који је данас на том састанку једино донијела госпођа Јевросима Пејовић и која се принципијелно односи према свим актуелним дешавањима, искрено му препоручујемо да се не ослања много на савјете Ранка Кривокапића и власника Вијести, са којима је ових дана водио дуге састанке и да чује шта му све вријеме поручује оних 220 хиљада грађана који су у другом кругу предсједничких избора у знак отпора Милу Ђукановићу своје повјерење дали њему.
