Када је полицијска тортура у питању Маја Вукићевић je, гостујући у емисији “Са Српском у центар”, рекла да се скоро свака земља чланица нашла у извјештају, те да је нажалост полицијска тортура присутна свуда у мањем или веће облику.
“У једном дијелу тог Извјештаја помиње се и Црна Гора као земља у којој је пристуна полицијска тортура, наводе се жалбе које су неки људи подносили као жртве, лоши услови у притворским јединицима. То је нешто што ми у Црној Гори већ знамо, ја сам се јавила за ријеч управо да бих говорила о стварима које су се дешавале у прошлости, јер чини ми се да је јако важно да их понављамо да се оне не би заборавиле. И још један разлог због којег сам узела ријеч је то што већина служајева није процесуирана. Дакле, код неких ми немамо покренут чак ни поступак”, казала је Вукићевић.
Додаје да су сви имали прилику да виде фотографије које су се појавиле у медијима о случајевима полицијске тортуре.
“Такође када повежемо фотографије са порука које су размјењиване и које су објављене у средствима јавног информисања моземо да закључимо да је буквално полиција односно одређени слузбеници управе полиције, да су отимали људе за рацун криминалних кланова. До данас нико није од њих процесуиран. Ја сам сама себи досадила колико пута сам то говорила у Скупстини да се тај случај отвори јер мислим да је недопустиво да без икаквог папира и без икаквог доказа отимати људе малтретирати их и од њих прикупљати одређење обавјештајне податке. Ја сам се у том случају управо осврнула на тзв. државни удар и на политички прогон који су тада просли лидери ДР-а а и њихова породице”, рекла је Маја Вукићевић.
Поменула је, како каже, и хапшење мајке Милана Кнезевића у чију кућује дошло 30 полицајца под пуном опремом да ухапси учитељицу у пензији. Што је један незапамћен слулај репресије према једном политицару у ЦГ, и управо смо говорили раније да међународна заједница често остане нијема на такве случајеве и то сам урпаво поменула. Указала сам на лицемерје што се често селективно реагује на случајеве полицијске тортуре и политичког прогона што значи да су те реакције често политички мотивисане. И да они реагује само када сматрају да је то њихов политички интерес и да то одоговора њихвом политичким фаворитима”, поручује Вукићевић.
Често се на тим сједницама, додаје, посебно на оним затвореним, чуло од неких људи који кажу да је можда слобода медија раније била боља него сада.
“Ионда просто станете и запитате се ко те људе тако информише. Наравно има много људи који знају како је раније било стање у ЦВ , али кажем вам да можтете да чујете неке невјероватне ствари зато сматрам да је веома важни да када год имамо прилику да говоримо о ономе ста је истина које је стање у ЦГ, ту се често протеже и питање различитих утицаја али вјерујте ми да је људима у еу јасно да да је бивси резим итекако повезан са одредњеним криминалним активностима и да се та прича о њима као неким великим демократама које су ЦГ водиле напријед, неколико посљедњих година потпуно распрсила”, закључује гошћа емисије “Са Српском у центар.
