Dodik: Rezolucija o Srebrenici značila bi kraj Bosne!!!


Ruska Federacija je svjedok i garant Dejtonskog mirovnog sporazuma i kao takva je nesumnjivo davala doprinos njegovoj implementaciji, za razliku od drugih, predvođenih SAD, Velikom Britanijom, kao i članicama Evropske unije, poput Francuske i Njemačke, koje su modelirale sporazum mimo procedure predviđene za tako nešto, kaže predsjednik Republike Srpske Milorad, koji se nalazi na Bezbjednosnom forumu u Sankt Peterburgu.

Dodaje da Rusija igra veoma važnu ulogu u borbi za vladavinu prava na međunarodnom nivou, i da to sve vrijeme čini, dok su drugi tražili da se prilagodite njihovim pravilima i zahtjevima.

Republika Srpska, kaže, trpi ogromne pritiske sa Zapada, i ne može da napusti koncept svog postojanja i odustane od jačanja autonomije. Dodaje da je RS privržena Dejtonskom sporazumu, „slovu sporazuma, a ne duhu sporazuma koji su promovisali zapadnjaci“.

„Danas imamo situaciju da BiH ima svoj Ustav, koji je sastavni dio Dejtona, koje su garantovale velike sile, koji je precizan, jasan i funkcionalan, i s druge strane imamo sasvim drugu stvarnost koja je napravljena stalnim intervencijama, prije svega Amerike, Britanije i zemalja EU koje sve to prate. Kad se tome doda da su u sam sistem odlučivanja umiješani stranci koji dolaze sa Zapada, onda imamo Njemca koji se lažno predstavlja kao visoki predstavnik, koji nije imenovan u skladu sa Aneksom 10, koji kaže da Srbija, Hrvatska, Republika Srpska, Slovenija, Federacija BiH, moraju da se dogovore ko je visoki predstavnik i da to ime bude potvrđeno u Savjetu bezbjednosti“, objašnjava Dodik.

Maligni uticaj Amerike

Dodaje da je pristup Rusije najbolji moguć, a to vladavina prava i poštovanja dogovora unutrašnjih faktora, ne stajući ni na jednu stranu.

Dodik kaže da je zapadna propaganda Rusiji prikačila priču o nekakvom malignom uticaju, dodajući da „ako išta maligno postoji na Zapadu dolazi iz SAD i Britanije“.

„To je svijet laži, svijet prevara koji gledamo sa Zapada kroz nepoštovanje raznih sporazuma, počevši od Dejtonskog sporazuma, preko Minskih sporazuma, sporazuma u Kumanovu“, kaže predsednik RS.

Na sličan način su, kaže Dodik, i RS zarobili vrijeme, nametajući teme o statusu, ali i kroz kažnjavanje putem sankcija pojedincima i čitavom narodu.

„Srbiji otimaju Kosovo mimo svih procedura, čak ni u UN nemate većinu koja je podržala nezavisni status, a nama otimaju sva prava koja smo stekli po Dejtonu, jer su oni navodno nezadovoljni“, ukazuje Dodik.

Predsednik RS navodi dvije stvari zbog koje je Zapad ljut i zbog kojih je pobesneo. Prva je da RS odbacuje u kontinuitetu mogućnost da bude članica NATO-a, i ne da svoj pristanak na procedure koje bi išle ka tome. Druga, RS je od početka ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajini zauzela stav i status u kome nije pristajala da se Rusiji uvedu sankcije. Shodno tome, nijedan organ u BiH nije donio odluku o tome da se uvede bilo koji oblik sankcija RF, podsjeća.

Potezi Banjaluke

Na pitanje kako će se usvajanje rezoluciju o Srebrenici u UN odraziti na BiH, Dodik kaže da je njegova politika poštovanje Dejtona, kako piše u Ustavu, a ne da neko sa strane nameće šta da se radi.

„Ako gledamo Povelju UN koja kaže da nijedna zemlja ne sme prema drugoj članici da bude staratelj i da je pritiska, Rusija se tu ponaša korektno. Međutim, to ne radi Amerika, ni Britanija, koje vode hibridni rat protiv Srba, RS i Srbije“, ocjenjuje Dodik, ukazujući na neimenovanog Kristijana Šmita, koji je promijenio izborni zakon.

Tvrdi da je Bosna eksperiment Zapada koji ne može da uspije, jer „nema mjeseca u poslednjih 30 godina da nije štićena rigidnom međunarodnom operacijom, favorizujući isključivo bosanske muslimane na štetu i Hrvata i Srba“.

„Republika Srpska nudi da se stvari vrate na ustavni poredak BiH, protiv koje nemamo ništa protiv, bez obzira na to što u njoj gubimo neke svoje atribute državnosti. Sigurno, ipak, ne želimo da ostanemo u BiH koju grade mimo Ustava, koju nam nameću i koja je stvorena za njihove interese“, poručuje Dodik.

Zašto priča o genocidu baš sad?

Govoreći o aktuelizaciji slučaja u Srebrenici, Dodik kaže da su strani faktori počeli da kvalifikuju ponašanje Srba kao genocidno, prije nego što se išta desilo, i da su najavljivali da se Srbi navodno pripremaju za genocid.

„Sud za ljudska prava koji je uspostavljen na nivou međunarodnog faktora u BiH zatražio je da se naprave dva izveštaja, jedan za Srebrenicu, drugi za Sarajevo. Onaj koji je bio za Srebrenicu je tretirao samo stradanje Bošnjaka muslimana, a ne i Srba na prostoru Srebrenice, kojih je bilo oko tri i po hiljade“, podsjeća Dodik i pita šta je sa izvještajem o stradalim Srbima u logorima u Sarajevu koje su držali muslimani, a kojih je bilo više nego stradalih Bošnjaka u Srebrenici.

Ko će podržati rezoluciju?

Na pitanje koje će države osim Rusije glasati protiv rezolucije o Srebrenici, predsednik Republike Srpske kaže da veruje da će biti oko 40 zemalja koje „razumiju situaciju“.

„Ne bih licitirao, ali po onome što ja znam, oko 40 zemalja će biti protiv. To nije malo kada uzmete u obzir da će njih 70, a možda i više biti uzdržano. Onda to znači da definitivna većina u Generalnoj skupštini UN neće glasati ‘za’. Ali, oni su spremni da u momentu glasanja promene pravila. Najavljuju već da oni koji su uzdržani neće biti kvalifikovani za utvrđivanje većine, nego samo oni koji su glasali ‘za’ i ‘protiv’“, navodi.

Ali, ako u zbiru natpolovična većina glasova bude uzdržana i protiv rezolucije, onda to znači da većina globalne zajednice ne misli da se u Srebrenici desio genocid.

„Oni koji su ‘za’ to, rade iz špekulativnih razloga“, jasan je Dodik.

Po njegovim rečima ova rezolucija, ako bude usvojena, definitivno sahranjuje BiH jer „sahranjuje mogućnost da se dva naroda pomire“.

„To je dosipanje soli na ranu. Bošnjaci i muslimani neće dobiti ništa od toga osim likovanja, a Srbi će to odbiti ništa od toga neće primjenjivati“, kaže predsednik RS.

Njega je, kaže iznenadilo što je Ruanda jedan od inicijatora rezolucije.

„Definicija genocida je da jedna zajednica ima plan da sprovede mjere i akcije koje će eliminisati svakog živog pripadnika druge zajednice. U Srebrenici imate dokaze da je Vojska RS odvojila žene i decu i prebacila na teritoriju koju su kontrolisali muslimani. U Ruandi je ubijeno 970.000 pripadnika jednog naroda od strane drugog naroda. Ubijeni su žene djeca, starci, muškarci, niko nije pravio razliku. Sada Ruanda, vjerovatno perući svoju istoriju pokušava da se stavi na stranu rezolucije. Sram ih bilo“, oštar je Dodik.

Sve je koordinirano

Predsjednik RS vjeruje da je inicijativa o rezoluciji o Srebrenici usklađena sa odlukom PSSE o prijemu „Kosova“ u Savjet Evrope, da bi se tako izvršio pritisak na srpski narod.

„U Statutu SE piše da zemlje članice mogu biti samo članice UN, a Kosovo to nije. To kršenje pravila u trenutku kada njima to odgovara govori koliko oni sve smišljaju. Apsolutno mislim da je to koordinirano, a na kraju krajeva isti su promotori svih tih događaja“, ocjenjuje Dodik.

Zapadna priča u Ukrajini, za njega je potpuno „promašena“.

„Zapadu su rekli ‘nemojte u Ukrajinu, ne želimo NATO tu, jer oni su naši susedi’. Isto kao što Amerika ne želi da vidi nikoga ni u Kanadi ni u Meksiku ili na Kubi. Zašto Rusija nema pravo na taj stav? Istorija odnosa između Ukrajine i Rusije je kompleksna, a vi ulazite u to tako što dovedete neku marionetsku vlast u Kijev i  pokušavate da nametnete nešto. Ukrajinci samo odrađuju prljav posao za Zapad koji daje milijarde da se sve nastavi“, podvlači Dodik.

Spoljna politika BiH se raspala

Predsjedništvo BiH nema jedinstven stav oko prijema „Kosova“ u Savjet Evrope, ali Dodik naglašava da BiH nije priznala „Kosovo“ kao državu i pita se „kako onda može da glasa da Kosovo uđe u neku međunarodnu organizaciju“.

„To je sad stvar BiH i njenog minimalnog dostojanstva i kontinuiteta, ali se sistem spoljne politike BiH raspao – ne postoji. Imate ambasadore po svijetu, muslimane, koji glasaju kako kaže njihova politička partija a ne organi BiH i to govori da se sve raspalo“, podvlači Dodik, navodeći i primer Zlatka Lagumdžije koji je bez odluke BiH podneo rezoluciju o Srebrenici.

Sve to, ocjenjuje Dodik, govori da nema „ni unutrašnjeg ni regionalnog, a ni globalnog“ pitanja oko kog u BiH ne postoje „dramatične i definitivne razlike“.

„BiH se u svemu, pa i u ovom slučaju pokazuje kao nemoguća zemlja. Kako onda možete da budete ljuti na Srbiju kada bi ona jednog dana rekla  ‘dobro, pošto vi ne poštujete teritorijalni integritet Srbije evo i mi ne poštujemo teritorijalni integritet BiH i podržavamo nezavisnost RS’. Kako bi oni reagovali, šta bi uradili“, pita se Dodik, navodeći da bi onda zavladala opšta histerija.

(rt.rs

0 komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare