Prema njegovim riječima, prvi korak na putu međusobnog razumijevanja bilo bi usvajanje Rezolucije o genocidu u Jasenovcu.
Dobrosavljević smatra da bi usvajanje Rezolucije o genocidu u Jasenovcu u Skupštini Crne Gore bio istorijski iskorak.
„To bi između ostalog pokazalo spremnost Podgorice da ravnopravno tretira sva traumatična i tragična iskustva koja imamo na našim prostorima, ali i da ima razumijevanja i za srpske žrtve… Crnogorski parlament bi tako bio prvi u svijetu koji bi osudio genocid koji je počinjen u NDH nad Srbima, Romima i Jevrejima.“, naveo je Dobrosavljević.
Međutim, kada se god učini da odnosi između zvanične Podgorice i Beograda postaju bolji i stabilniji, dogodi se neki spoljno – politički izazov koji dovede po novog stvaranja tenzija, kao što je davanje podrške Rezoluciji o Srebrenici u Generalnoj Skupštini Ujedinjenih nacija, dodaje Dobrosavljević.
„U situaciji kada nekoliko evropskih država, od kojih neke i članice Evropske Unije ili NATO-a to nisu podržale na Generalnoj Skupštini, ne pomaže dodatnom smirivanju napetosti koje trenutno postoje između Beograda i Podgorice“, kaže naš sagovornik.
Crna Gora bi, navodi Dobrosavljević, trebala da ima više sluha za određena pitanja koje se tiču spoljne i unutrašnje politike Srbije.
„To se prije svega odnosi na pitanje Kosova i Metohije. Niko u Beogradu ne očekuje da Podgorica povuče priznanje privremenih institucija u Prištini kao nezavisne države, ali svakako očekuje da u najmanju ruku pokaže makar onoliko razumijevanja za poziciju Srbije koliko, recimo, pokazuju Mađarska ili Egipat. Te države su takođe podržale Kosovo kao nezavisnu državu, ali ne radi ništa na njenoj promociji u međunarodnim institucijama.“, naglašava Dobrosavljević.
Ističe i da država mora uzeti u obzir i potrebe srpskog naroda u Crnoj Gori.
„Zbog činjenice da srpski narod predstavlja više od trećine stanovništva Crne Gore, koji prosto traži jednu vrstu solidarnosti sa svojim sunarodnicima iz Srbije i Republike Srpske.“, zaključuje Dobrosavljević.
