Politički konsultant Vladimir Dobrosavljević kazao je da je Crna Gora država koja je država složene strukture.
„To je multietnička i multikonfensionalna država u kojoj nemate većinski narod. Ona prosto mora da funkcioniše na nivou konsenzualne demokratije. Ne može biti preglasavanja, nametanja, jer morate voditi računa o svim identitetskim zajednicama koje žive u njoj. Crna Gora je preuzela svoje međunarodne obaveze odakle ima i potpisani ugovor sa NATO-om koji ne može da se revidira u narednih 25 godina. Nažalost, priznali su privremene institucije u Prištini, a mala je mogućnost, da budemo pošteni, bilo koje zemlje sa prostora bivše SFRJ koja ima kapaciteta da se suprotstavi interesima velikih zemalja“, podvukao je Dobrosavljević.
On napominje da ne treba očekivati više od nekoga od onoga što oni mogu da pruže.
„Beograd treba da očekuje od Podgorice da pokaže više razumijevanja za položaj Srbije odnosno za njene međunarodne probleme. Imate primjer Mađarske i Egipta, to su dvije države koje su priznale privremene institucije u Prištini a sa druge strane ne rade ništa na njihovoj promociji. S obzirom na unutrašnju strukturu u Crnoj Gori, najmanje što se očekuje od strane zvaničnog Beograda je takva jedna vrsta stava kao kod Mađarske i Egipta“, kazao je on.
Govoreći o uslovima Demokratske narodne partije, koja je suspendovala podršku Vladi Milojka Spajića do usvajanja Rezolucije o genocidu u Jasenovcu, kao i o drugim zahtjevima (Evropa sad 2, trobojka kao narodna zastava, srpski jezik kao službeni, dvojna državljanstva za Srbijom, kao i nezastarijevanje krivičnih djela u domenu organizovanog kriminala i korupcije) Vladimir Dobrosavljević tvrdi da nisu to toliko uslovi koliko stvari o kojima se već pregovara.
„Nisu to visoki standardi, već su upućeni u to da su pregovori o tim tačkama u toku između koalicionih partnera. DNP je jedan od konstituenata koalicije ZBCG i oni grade stranački identitet, što niko ne može da im spori. NSD i DNP su mnogo toga prošle zajedno a i u Budvi i Andrijevici izlaze zajedno. Zato mislim da nije narušena koalicija, ali po nekim temama postoje različiti pogledi kojim pravcem treba ići ka istom cilju“, kazao je Dobrosavljević.
Dobrosavljević je mišljenja da misli da će Rezolucija o genocidu u Jasenovcu biti usvojena.
„Hrvatska je svakako naučila da na svakom koraku štiti svoje interese, a ne sporim da oni imaju reakciju iako se to ne poklapa sa interesima Srba u regionu. Ipak, ja mislim da ni u ovom trenutku nije upitan opstanak Spajićeve Vlade, bilo je samo pitanje kakav će biti njen sastav. Koalicija ZBCG je mogla odlučiti da izađe iz Vlade ali ta Vlada je mogla da se napravi i bez DPS-a uz pomoć BS-a, HGI-ja, LP-a i još jednog albanskog poslanika koji je trenutno u klubu DPS-a, i uz dva poslanika SD-a. Da ostane kao koncept da DPS i ZBCG budu van vlasti. Sticajem geopolitičkih aktivnosti se dogodilo da su srpski politički predstavnici prošle jeseni bili prihvatljivi da uđu u vlast i toga moramo biti svjesni. Nije Beograd taj koji presudno utiče na događaje i dinamiku političke scene u Podgorici koliko utiču određeni zapadni centri“, podvlači Dobrosavljević.
Dobrosavljević ipak podsjeća da pitanje ulaska Crne Gore i Srbije u Evorpsku uniju zavisi od dinamike u samoj Uniji, od toga šta će zemlje uraditi na evropskom putu.
„Bugarska i Rumunija su na primjer primljene bez ispunjenja mnoštva zahtjeva. Pogledajte onda evropsku kartu – Crna Gora je na moru. Zapadni saveznici žele da u novoj blokovskoj podjeli svijeta ne ostave prostor ni za jedan dio malignog uticaja“, kazao je on.
Dobrosavljević na pitanje šta misli o Kneževićevim zahtjevima, kazao da su u igri sve stavke a najmanje je realna realizacija projekta Evropa sad 2.
„Ona je uslovljena globalnim ekonomskim procesima ali i kulturom crnogorske ekonomije i jednostavno ne vidim dovoljno sredstava da se on realizuje. Dolazimo do ključne teme – šta je ono zbog čega je ova Vlada dobila podršku međunarodnih faktora. Za veliko čudo, to nije ni Beograd ni Moskva već neko drugi. Da se ne lažemo, na SB UN, državni sekretar Blinken nije dao saglasnost da srpske političke stranke budu u Vladi, one ne bi ni bile. Siguran sam da zapadni saveznici i dalje podržavaju ovu Vladu zbog reformi u sudstvu i tužilaštvu, bezbjednosnom sektoru ali i zbog ekonomske politike“, kazao je on
