Da li je neko čuo stav Alekse Belića povodom rezolucije o Srebrenici?

Demokratska Crna Gora Alekse Bečića nije se niti jednom oglašavala po pitanju glasanja Crne Gore o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici u Ujedinjenim nacijama iako čitava crnogorska javnost zna da je njihov stav istovjetan sa stavom premijera Milojka Spajića i Pokreta Evropa sad.

Pokušavajući da prođu što bezbolnije ne bi li sačuvali „to malo“ Srba što je ostalo da ih glasa, Bečić i oni njemu najbliži odlučili su da se ne oglašavaju po ovom pitanju ne bi li ubrali političke poene koje trenutno gubi Milojko Spajić podržavajući Rezoluciju o genocidu u Srebrenici u Ujedinjenim nacijama.

Borba je juče postavila pitanje Demokratskoj Crnoj Gori ali je naša redakcija ostala uskraćena za odgovor.

Ipak, i nedolazak odgovora je itekako odgovor sam po sebi te je jasno da ova grupacija političkih profitera u ovom trenutku pokušava za sebe da zgrabi glasove srpskog naroda, a sve uoči lokalnih izbora u Budvi i u Andrijevici. Stoga su odlučili da se ne oglašavaju po ovom pitanju.

Međutim, građani Crne Gore nisu niti mogu zaboraviti glasanje Bečićevih Demokrata po pitanju naše domaće verzije Rezolucije o Srebrenici kada su samo poslanici koalicije Za budućnost Crne Gore glasali protiv, dok su URA i Demokrate zajedno sa DPS-om glasali za. Pored toga, bile su uzdržane prilikom glasanja za smjenu pravde Vladimira Leposavića što je izazvalo krizu vlasti u Crnoj Gori.

Sada, gotovo kao da se istorija ponavlja. Ministar pravde se doduše ne smjenjuje zbog ovog pitanja ali je tema ponovo polarizovala crnogorsko društvo. I umjesto da se zaista povede inkluzivna politika i da Crna Gora, upravo baštineći tu raznovrsnost, bude uzdržana u Ujedinjenim nacijama, Spajićeva i Bečićeva Vlada ipak biraju da gurnu prst u oko Srbima u Crnoj Gori i podrže Rezoluciju koja je i čitav svijet podijelila.

Vlada sinoć usvojila amandmane

Vlada je sinoć na elektronskoj sjednici usvojila predlog amandmana na Predlog rezolucije „Međunarodni dan sjećanja i pomena genocida u Srebrenici 1995“.

Prvi amandman glasi da „ponavljajući da je krivica za zločin genocida individualizovana, te se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, vjerskoj ili drugoj skupini ili zajednici u cjelini“, a drugi da se „potvrđujući nepovredivost opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini u svim njegovim odredbama“.

„Predlaže se da Vlada zaduži Ministarstvov vanjskih poslova da gorepomenute sugestije formuliše i na adekvatan način uputi predlagačima rezolucije“, piše u informaciji o predlogu amandmana na Predlog rezolucije u koju su „Vijesti“ imale uvid.

Na sjednici Vlade nije bilo rasprave o rezoluciji.

Amandmanima je, navodi se, predviđeno individualizovanje krivice za genocid u Srebrenici, ali i insistiranje na striktnom poštovanju Dejtona.

Prvi amandman glasi:

„…ponavljajući da je krivica za zločin genocida individualizovana, te se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, verskoj ili drugoj skupini ili zajednici u celini…”

Drugi amandman glasi: „…potvrđujući nepovredivost opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini u svim njegovim odredbama….”.

Ovim amandmanima, kako su rekli iz Vlade, sprečava se svako potencijalno manipulisanje na štetu Srbije i srpskog naroda u smislu bilo kakvih pravnih i političkih reperkusija i onemogućava se narativ ali i namjera da se jedan narod želi proglasiti genocidnim.

Drugim amandmanom suštinski se dodatno afirmiše postojanje Republike Srpske u sklopu Bosne i Hercegovine, što je garantovano Dejtonskim sporazumom, s obzirom na to da su se od pojedinih zvaničnika mogle čuti izjave usmjerene protiv Republike Srpske.

Svemu ovome je prethodila i reakcija mitropolita Joanikija koji je kazao da nema opravdanja za zločin počinjen u Srebrenici kada su oni koji su počinili zločin pogazili viteški moral srpskog vojnika i ogriješili su se o česte pozive i vapaje Svetog Patrijarha Pavla koji je u to ratno vrijeme skoro svakodnevno pozivao srpske oficire i vojnike da brane svoj narod, ali i da se čuvaju od grijeha, da budu ljudi, i da ne obrukaju svoje oružje.

Kako dodaje, nesporna je činjenica da je u Srebrenici izvršen zločin, ali priča o genocidu je neodrživa i opasna.

„Pogrešno je i veoma opasno izjednačavati Srebrenicu i Jasenovac. Priča o srebreničkom genocidu nije naučno utemeljena, ali je itekako politički motivisana. Krajnje je sumnjivo da li se pokreće iz poštovanja prema žrtvama ili iz nekih drugih razloga. Oni, kojima je istinski stalo do poštovanja žrtava, znaju da je žrtvama bilo kojeg i bilo čijeg zločina istina potrebnija od politike. Lobiranje, sponzorisanje i propagiranje priče o genocidu u Srebrenici, ne može nadoknaditi nedostatke dokaza za održivost te priče. Zbog tih nedostataka podnosi se nacrt rezolucije o genocidu i ide na glasanje i preglasavanje“, kazao je Visokopreosvećeni mitrpolit.

Tvrdi i da bi se može dogoditi da istina bude preglasana u Generalnoj Skupštini Ujedinjenih nacija i da to neće biti prvi put kao i da je to jako opasno.

„Po ovom pitanju blagovremeno se čuo glas razuma od nekoliko svjetski priznatih autoriteta za ratne zločine i genocid. Efraim Zurof, direktor centra Simon Vizental, čuveni Jehuda Bauer i drugi jasno kvalifikuju da je u Srebrenici počinjen ratni zločin, ali ne i genocid. Zurof posebno ističe da bi označavanje Srebrenice genocidom obesmislilo taj pojam, što bi bilo opasno za dalju sudbinu čovječanstva“, podvukao je Mitropolit.

Pita se i zašto je pokrenuta tolika svjetska mašinerija političke finansijske i medijske moći da se izglasa pomenuta rezolucija u Generalnoj Skupštini Ujedinjenih nacija.

„Radi istine o zločinu i radi pijeteta prema žrtvama? Ne, nego da se puna istina iskrivi i zatrpa, a da se poštovanje žrtava potisne u drugi plan, za račun politike. Cilj je, između ostalog da se genocid pripiše srpskom narodu koji je više puta u poslednjih stotinu godina bio žrtva genocida. Onda je jasno zašto se u ovoj priči pojavljuje Njemačka, navodi se u saopštenju. Crna Gora, da bi uvijek bila otvorena za istinu, da bi sačuvala svoje dostojanstvo, da bi sačuvala svoju unutrašnju stabilnost, da bi doprinijela izmirenju i regionalnoj stabilnosti, ne treba da glasa za rezoluciju o genocidu u Srebrenici. Dosljedno poštujući srebreničke žrtve neupitnog zločina, ali isto tako razlikujući zločin od genocida, treba da glasa protiv“, zaključuje se u saopštenju Mitropolita Joanikija.