Najava donošenja rezolucije o genocidu u Srebrenici, koja će se na dnevnom redu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija naći 23. maja, nanela je novu senku političkih tenzija nad regionom. Pitanje rezolucije nije pogodilo samo Srbiju i Republiku Srpsku, već se najavom da će je podržati, kriza proširila i na Crnu Goru. U nameri da „amortizuje“ kritike koje su bile upućene premijeru Milojku Spajiću, Vlada Crne Gore uputila je 13. maja dva amandmana na tekst rezolucije.
Rezolucijom, koju su inicirale Nemačka i Ruanda, traži se, između ostalog, da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici. Dokument su podržale zapadne sile poput Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke i Francuske, ali takođe i Slovenija i Severna Makedonija.
Upravo to je bio već prvi znak da bi sama najava o donošenju ovakve rezolucije mogla da izazove nove napetosti u regionu, a onda je 9. maja Milojko Spajić najavio da će Crna Gora za nju glasati, kao i da će „glasati za sve rezolucije koje osuđuju genocide i zločine na prostoru bivše Jugoslavije“. To međutim nije naišlo na odobravanje prosrpskih partija u Crnoj Gori, koje tvrde da se Srbi ovom rezolucijom označavaju kao „genocidan narod“ , pa je tamošnje Ministarstvo spoljnih poslova već 13. maja uputilo dva amandmana na tekst. Amandmanima je predviđeno individualizovanje krivice za genocid u Srebrenici, ali i insistiranje na striktnom poštovanju Dejtona.
Predloženi amandmani, međutim, nisu zadovoljili predstavnike prosrpskih partija, pa je predsednik crnogorskog parlamenta Andrija Mandić rekao da nije postignuta saglasnost oko rezolucije o Srebrenici, te da je odlučeno da se o tome razgovara i sa međunarodnim partnerima tokom samita u Kotoru 15. i 16. maja. Da li je bilo razgovora i šta je njihov tačan epilog i dalje nije poznato, ali je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je boravio u Kotoru, rekao da svako treba da donese svoju odluku, ali da će se Srbija u skladu sa tim ponašati u budućnosti.
Na najavu je, podsetimo, burno reagovao doskorašnji ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, rekavši da je to „sramno“, „nečuveno“ i „neverovatno“ za zemlju u kojoj Srbi čine više od trećine stanovništva.
Inače, Spajić je naveo i da su pomenuti amandmani usvojeni, te da je to veliki uspeh crnogorske diplomatije i korak ka pomirenju unutar Crne Gore, ali i regiona.
„Činjenica da su amandmani usvojeni posle formalnog roka, kada smo imali finalnu verziju rezolucije, pokazuje koliko je to bio težak zadatak i koliki je uspeh crnogorske diplomatije“, rekao je Spajić u subotu za TVCG.
Bez obzira na amandmane glas „za“?
Govoreći za Euronews Srbija, direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov rekao je da se Crna Gora u ovoj situaciji našla „između čekića i nakovnja“ jer se sa jedne strane nalazi pod pritiscima sa Zapada, a sa druge prosrpskih snaga.
„S jedne strane, i po imenu, Evropa sad stremi ka Evropi i mislim da se nalazi i pod pritiskom Evropske unije da se pridruži ostalim zemljama koje će glasati za rezoluciju. S druge strane, oni su pod pritiskom i prosrpskih snaga, stranaka koje čine vladajuću većinu, a da ne govorimo od Beograda da ne glasaju za rezoluciju. Oni su rešenje pokušali da premoste time što su dali dva amandmana, koja su faktički i nepotrebna jer u samom duhu rezolucije se podrazumeva da je reč o individualnoj odgovornosti, a nigde se ne predlaže remećenje Dejtonskog sporazuma“, rekao je Popov.
Politički konsultant Vladimir Dobrosavljević kaže da se ne može reći da amandmani nisu bili konstruktivni, ali da oni ne menjaju previše u samom odnosu stvari.
„Treba biti potpuno objektivan, teško je bilo očekivati da Crna Gora, kao i bilo koja druga zemlja u regionu, može da se odupre pritisku velikih sila, odnosno zapadnih saveznika u ovom trenutku da glasaju protiv nečega što je njihova politička namera. Isto tako treba biti potpuno objektivan, problem ove rezolucije je u tome što je to posledica redefinisanja odnosa na globalnom nivou, odnosno pokušaj zapadnih saveznika da svoju buduću geopolitičku zonu interesa dovedu u red i u svemu tome pošalju vrlo jasnu poruku Srbiji između ostalog da od nje očekuju da se tome prilagodi“, rekao je on za Euronews Srbija.
On ističe i da ovo jeste situacija koja može da dovede do političke krize u Crnoj Gori, ali da ta zemlja ima mnogo većih problema i prioriteta poput borbe protiv organizovanog kriminala, visokog stepena korupcije, reformi u sudstvu i tužilaštvu, te da ovo verovatno nije još „crvena granica“ koja bi mogla da dovede do nekog ozbiljnijeg poremećaja unutar parlamentarne većine.
Podsetimo, vladajuća većina trenutno ima 46 od ukupno 81 poslanika, a rezoluciji se otvoreno protivi 15 poslanika – četiri iz Demokratske narodne partije Milana Kneževića, devet Nove srpske demokratije Andrije Mandića i dva Socijalističke narodne partije.
Bez obzira na amandmane, Popov kaže da će nadjačati onaj deo koji je „proevropski“, te da će uz sve pokušaje pritiska i spolja i iznutra Crna Gora glasati za rezoluciju. Sa tim je saglasan i Dobrosavljević.
Turbulencije i u Hrvatskoj
Kao reakcija na rezoluciju o Srebrenici, Andrija Mandić je potvrdio da se razgovaralo i o rezoluciji o Jasenovcu. Kako je rekao i predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević, rezolucija o genocidu u Jasenovcu bi bila „dobra za regionalno pomirenje, afiramciju dobrosusedskih odnosa, evropske integracije i suočavanje sa prošlošću“.
Zagreb je, međutim, na ovu najavu oštro reagovao, pa je Hrvatska otpravniku poslova Crne Gore u Zagrebu uručila protestnu notu. Ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman rekao je da bi eventualno usvajanje rezolucije o Jasenovcu u crnogorskom partlamentu ugrozilo crnogorski put u Evropsku uniju i odnose Podgorice i Zagreba.
„Usvajanje takve rezolucije, koja je nama čudna i za koju smatramo da se politizuje i zloupotrebljava za unutarpolitička nadmetanja u Crnoj Gori, negativno će se odraziti na evropski put Crne Gore, ali naravno i na naša bilateralna pitanja“, rekao je Grlić Radman.
Kako je rekao Popov, odnosi u regionu su stalno na „klackalici“ i „nikako da se stabilizuju“. Dodao je da je region naučen na to da ima stalno incidentne situacije, baš zato što se zemlje stalno vrte u krugovima prošlosti.
„Da su sve zemlje koje su bile umešane u ratni sukob na vreme ušle u sam proces suočavanja sa onim šta se desilo, a ne da se prebrojavaju naše žrtve, a da druge nisu bitne, da su naši osuđeni za ratne zločine heroji, a njihovi su zlikovci i tako dalje, onda se ne bi ni došlo do ove rezolucije i onda ne bi došlo ni do remećenja odnosa. Ovo je jedan šamar upozorenja“, rekao je Popov, dodajući da se za „herojstvo proglašava to što su možda dve ili tri zemlje odustale od glasanja ili to što je prolongiran termin donošenja rezolucije“, te da je to štetno ponašanje.
Sa druge strane, Dobrosavljević kaže da je Zagreb i ovog puta pokazao da je spreman da brani ono što smatra svojim interesima i da to vrlo jasno stavi do znanja. Srbija, kako kaže, ima tu stigmu koju vuče još iz devedesetih da se „u principu Srbiji u regionalnoj politici može raditi dosta toga, što se ne radi drugima“.
Kada je reč konkretno o odnosima Srbije i Crne Gore, Dobrosavljević ističe da ti odnosi od 2006. godine idu više silaznom nego uzlaznom putanjom, te da u trenucima kada pomislimo da su se stvari manje-više stabilizovale one pokažu potpuno novo lice.
„Crna Gora je zemlja koja je u NATO paktu, koja je priznala nezavisnost Kosova, teško je poverovati da su neke dramatične spoljnopolitičke promene moguće u crnogorskoj politici, ali sa druge strane ono što Srbija negde očekuje je da ne pokazuju višak entuzijauma u tako nečemu. Postoje mnoge zemlje u svetu poput Egipta ili Mađarske koje su takođe priznale Kosovo, ali ne rade ništa na njegovoj daljoj promociji. U najmanju ruku to je nešto što bi Beograd trebalo da očekuje od Crne Gore, a i Crna Gora prosto vodeći računa o složenosti svojih unutarpolitičkih odnosa, to je jedna od stvari koje bi bar da budu prioritetne“, zaključio je Dobrosavljević.
Sve što su zamijesili švabe će na kraju same pokusati a Crna Gora sa ovakvim jadovima na čelu definitivno postaje jeftina marioneta zapadnih mangupa. Izdaja braće se ne prašta, tim prije što je sve ovo dobro režirana laž sa monstruoznim namjerama koje samo budaletine ne vide! I njemce i hrvate a i muslimane treba tužiti za genocide u sva tri zadnja rata a ne da oni barjače Srebrnicom koju su sami režirali na relaciji Izetbegović-Klinton, a pologu je dao zločinac Orić sa svojim krvavim pirovima nad Srbima oko Srebrnice!
Spajicu, nistavilo prokleto