Piše: Čedomir Antić
Pre četiri godine u Crnoj Gori se dogodilo čudo. Pao je jedan autoritarni režim, ogrezao u kriminal, šovinizam, korupciju i zločine. Do ove promene došlo je za ateiste slučajno, a za religiozne Božijim delom. Oslonjena na zapadnjačku rusofobiju i srbofobiju, vlast Mila Đukanovića održavala se uz sve manje skrupula – njene vođe bile su uvere da dokle godi postoji dinamika obespravljivanja srpskog naroda i njegovog poistovećivanja sa „ruskim zverima“, nemaju potrebe da brinu. Ipak, u intermecu zavojevačke politike SAD i NATO prema celokupnom Svetu; zahvaljujući Đukanovićevom uverenju da se istorija Crne Gore i njene drevne ustanove mogu ne samo narušavati već i silovati; zahvaljujući alavosti ovog narkosa i njegovih kaporežimea, koji su mislili da pokradu svoje američke gospodare; pod pozitivnim uticajem najveće epidemije u veku koja je tiranina zavarala i onemogućila mu zloupotrebu muslimanskih i albanskih fantomskih glasača… Konačno, zbog toga što je Srbija po prvi put posle 1919. podržala srpski narod u Crnoj Gori (umesto razne komunjare, jugoslovenčiće i druge varalice) – sloboda je postala moguća.
Pobedio je narod. Tokom četiri naredne godine došlo je do značajnih promena u državi. Od malo preko 50% podrške, demokratska i reformska vlada sporazuma svih naprda koji žive u Crnoj Gori došla je do podrške od 69% poslanika. Po strni su ostali samo predstavnici Hrvatske demokratske inicijative. Meni je žao što je političko učešće Srba u vlasti tako dugo bilo sporno. Nije mi pravo što moji sunarodnici neprekidno moraju da se bore za ravnopravnost i ravnopravnu zastupljenost u državnim poslovima. Krivo mi je što u Vašingtonu, Berlinu, Londonu, Tirani, Zagrebu i Sarajevu traju kampanje proiv Srba iz Crne Gore. To nije pravedno, ali je tako. Tužno je što je samo srpski narod u Crnoj Gori podeljen i što deo mojih sunarodnika ne razume politiku obespravljivanja i potrebu jedinstva. Ipak, i u uslovima u kojima za srpske stranke glasa svega 2/3 Srba, mi smo uspeli. Srpski narod je u Crnoj Gori rehabilitovan, vraćen je u politiku i dobio je, po prvi put od 1941., priliku da učestvuje u Vlasti. Srba još uvek nema srazmerno u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi i u javnim preduzećima ali ih ima oko četiri puta više nego pre 2020. godine. Srbi su u vladi. Srbin je predsednik Skupštine Crne Gore i druga ličnost u državi. Pre 2018. srpske stranke nisu bile na vlasti niti u jednoj opštini, danas učestvuju u vlasti u ¾ njih. SPC je u Crnoj Gori konačno ravnopravna sa drugim verskim zajednicama, zahvaljujući ukidanju segregirajućeg Zakona o slobodi veroispovesti i potpisivanju Temeljnog ugovora. U zemlji je sproveden popis, koji prema saznanjima koja imamo pokazuje da su SPC i srpski jezik u Crnoj Gori apsolutno većinski, kao što Srba po svoj prilici ima više nešto malo više nego Crnogoraca. Očekujemo da srpski jezik i Ćirilica postanu službeni. Čekamo da na Lovćenu, bez rušenja bilo čega, bude obnovljena kapela i u nju iz ateističkog mauzoleja premešten jedan mitropolit i najveći Srbin u istoriji.
Svesni smo da članica NATO-a ne može da menja spolja nametnutu spoljnu politiku, ipak neprirodno je da država u kojoj je srpski narod toliko brojan vodi antisrpsku politiku. Ako je uzdržanost toliko cenjena u odnosu prema onima koji negiraju crnogorsku državnost, zašto ne bi bila primenjenima i prema Srbiji – najvećoj saveznici Crne Gore. Nažalost, Crna Gora teško da će poništiti priznanje lažne kosovske države, kao što je na sramotu glasala za nelegalnu i nelegitimnu Rezoluciju o osudi „genocida“ u Srebrenici. Ipak, slobodna i demokratska Crna Gora drugačije je nego ranije govorila u Savetu Evrope, osudila je nacističke i ustaške logore spremna na gnev Hrvatske koja očigledno nikada neće biti denacifikovana.
Ja se protivim populističkoj ekonomiji, ali danas je takva ekonomija SAD i EU, država od kojih smo previše zavisni. Zato za uspeh smatram stabilnost i povećanje standarda naroda Crne Gore. Minimalna potrošačka korpa 2020. godine vredela je 640 eura, a 2024. njena cena je 820 eura, ali prosečna zarada je pre četiri godine iznosila je 524 eura i nije pokrivala osnovne potrebe. Danas ih makar za malo prevazilazi, dosegnuvši 825 evra. Minimalna penzija je povećana sa oko 300 na 450 evra. Inflacija je podnošljiva, a zaduživanje u skladu sa dosadašnjom praksom.
Došlo je do temeljnih smena u državnoj upravi, zdravstvu, školstvu i javnim preduzećima. To je bilo neophodno i dobro je. Put ka demokratiji vodi preko stvaranja ravnoteže, a ne tako što posle ropstva dugog 80 godina poverujemo da su saputnici DPS-a jedini stručnajci u zemlji. Prema poslednjim podacima Ministarstva javne uprave iz marta 2024. godine, u javnom sektoru je zaposleno skoro 54.000 osoba, što je oko 2.200 više nego 2022. godine. Ovom se čudi novinar “Slobodne Evrope”, te ispostave američkog imeprijalizma. Podsećam da je Milo Đukanović 2006. priznao da je u tom mandatu samo “na premijerski potpis” zaposlio toliko ljudi. Tada se u redakcija u Pragu nije sablažnjavala.
Uhapšeni su bivši direktori policije Veselin Veljović i Slavko Stojanović, Dejan Knežević, bivši šef sektora za borbu protiv kriminala Zoran Lazović, bivša predsjednica Vrhovnog suda Vesna Medenica, bivši Specijalni tužioci Milivoje Katnić i Saša Čađenović, bivša direktorka Agencije za sprečavanje korupcije. Isti RSE piše i kako ni u jednom slučaju nije počelo suđenje, a svi uhapšeni su negirali krivicu. Da je bila revolucija sve bi to, razume se, bilo završeno brže. Ovako moramo da čekamo da narko baroni, lopine i ubice, koje je snimila francuska obevaštajna služba, budu osuđene, i još da se pravdamo što smo smenili neke njihove saučesnike za koje trenutno nemamo čvrste dokaze. RSE nije smetalo kada su bez dokaza na pet godina osuđene vođe srpskog naroda Andrija Mandić i Milan Knežević. Sada im smeta kada ih sud oslobodi. Nisu se pitali zašto je Džonu Gotiju suđeno godinama i zašto Trampu sude na ovaj politički i prevari način.
Milo Đukanović je nažalost još uvek na slobodi.
Crna Gora je napredovala u “evropskim integracijama. Dobijen je nekakav IBAR. I dok predsednik Milatović obećava ulazak u EU za četiri godine, činjenica je da to zavisi od država kakva je Hrvatska, kojima smeta osuda zločna u Dahauu. Ali, Milatović se neki dan zbog te osude, koju je donela suverena Skupština Crne Gore, izvinio Ursuli fan fer Lajen. Trebaće vremena da u Crnoj Gori na vlasti bude više kičmenjaka, a manje klonova Zdravka Krivokapića. Situacija je u suštini jako dobra ako imamo u vidu vavilonsko ropstvo koje su narodi Crne Gore podnosili punih 75 godina.
No. sve u svemu, uspeli smo – nastavljamo. Izdržali smo nepravdu posle koje bi Hrvati postali Nemci, Nemci pobegli u Ameriku, a Amerikanci njakali i mukali. Srpstvo će se obnoviti uprkos svemu: progonu našeg naroda na Kosovu i Metohiji – gde su prekjuče paljeni krstovi ispred manastora Gračanice – bez obzira na gušenje Republike Srpske, pomoć autoritarnim tendencijama u Srbiji… Srpski se narod probudio i ustao. Naša borba je pravedna, pobedićemo
