Цветко Ристић из села Кушићи код Скелана је у протеклом рату, као петнаестогодишњи дјечак, преживио велику трагедију. У нападу муслиманских јединица из Сребренице, под командом Насера Орића, 16. јануара 1993. године убијени су му отац Новак (41), мајка Иванка (42), брат Мићо (16) и сестра Митра (19). Из куће Ристића жив је остао само он. Сам на свијету цијелом.
У подруму сам затекао убијене сестру и мајку. На ливади, под орахом, спаљеног оца. Јесам ли плакао? Не знам… не сјећам се… После сам данима плакао. Нисам знао ни шта ћу, ни куда ћу. Разговарам са татом, са мајком, сестром… дозивам брата Мићу кога још нисам пронашао.
Овако је говорио 1993. године петнаестогодишњи Цветко.
Цветко Ристић је данас одрастао човјек. Голготу коју је преживио ублажила је супруга Јелена и њихови једанаест година ишчекивани близанци Новак и Јован.
Бол за својим најмилијима сада је потиснута љубављу према својим наследницима.
Душмани нису успјели угасити лозу Ристића.
Da ste živi, zdravi i srećni i da Jovan i Novak dobiju još braće i sestara.
Ako imate YT kanal, kontaktirajte me na ASPIA.
Pozdrav iz Beograda
Tviter, sada X još bolje, slabo stavljam novi materijal na You Tube ali na Twitter svratim.