Nakon propasti NDH, Sekula Drljević se sa ostacima Pavelićeve vojske povukao u mesto Judenburg u Austriji, koji je bio u engleskoj okupacionoj zoni.
Obučeni u američke uniforme, Džogaz i njegov saborac Vaso Janić iz Grahova su došli iz logora Markt Pongau (američka zona). Prošavši pored Pavelićevih stražara, banuli su u sobu preneraženog Drljevića i njegove žene, dana 10. novembra 1945.
Prema četničkim izvorima, Drljević je samo stigao da izusti:
„Braćo…“ Glavom je platila i njegova žena, zagrebačka aristokratkinja Marija.
Treba dodati da su pre Drljevića, preživeli četnici našli i pobili sve njegove saradnike: Boška Agrama, Dušana Krivokapića, Vukosava Drljevića i ostale, a da je, što se malo zna i da paradoks bude još veći, rođeni Sekulin brat Janko, bio pripadnik JVuO i da su ga Nemci streljali 1944. g.
Nažalost zvaničnu himnu današnje Crne Gore napisao je Sekula Drljević
