Учитељица, Добрила Мартиновић, послије рата је дала драгоцјену изјаву Лазару Лукајићу, који је написао и књигу, која је записана овако:
- “У учионицу је изненада за вријеме часа ушао фратар Мирослав Филиповић са 12 својих усташа, опонашајући Исуса Христа и 12 његових апостола. Њега сам одраније добро познавала. Познавала су га и дјеца, јер је фратар често пролазио кроз Дракулић, Шарговац и Мотике. Био је обучен у нову усташку униформу. Усташе су стале поред катедре и школске табле, окренути према клупама и дјеци…
Затим је фра Филиповић замолио учитељицу да изведе из клупе једно српско дијете. Учитељица, не слутећи шта ће бити, извела је љепушкасту и уредну дјевојчицу Радојку Гламочанин, ћерку угледног домаћина Ђуре Гламочанина, који је тада био у заробљеништву у Њемачкој и на тај начин преживио рат.
Фратар је њежно прихватио дијете, подигао га на катедру и онда почео полако, натенане, да га коље пред осталом дјецом, учитељицом и усташама. У учионици је настала вриска и паника. Ужаснута дјеца су вриштала и скакала. А Филиповић се смирено и језуитски достојанствено обратио својим усташама: ‘Усташе, ово ја у име Бога покрштавам ове изроде, а ви слиједите мој пут. Ја први примам сав гријех на моју душу, а вас ћу да исповједим и разрјешим свих гријеха.’
Онда је фра Филиповић наредио учитељици да сву српску дјецу изведе у школско двориште. Потом је отишао у другу учионицу, па је и учитељици Мари Туњић наредио да изведе и своје ђаке који су већ били сви преплашени и скупљени око ње као пилићи. У дворишту је, на утабаном снијегу, укруг поставио усташе а онда наредио дјеци да трче поред њих у круг. Како које дијете налети, усташа га прикоље и измрцвари. И све тако док сву дјецу нису поклали.
Послије покоља у школи услиједио је покољ у читавом селу.
MASSACRE AT THE SCHOOL IN SHARGOVAC
The teacher, Dobrila Martinovich, after the war gave a precious statement to Lazar Lukajić, who also wrote a book, which was written as follows:
- „Suddenly during class, friar Miroslav Filipovich entered the classroom with 12 of his Ustashas, imitating Jesus Christ and his 12 apostles. I knew him well before. The children also knew him, because the friar often passed through Drakulich, Shargovac and Motike. He was dressed in a new Ustasha uniform. Ustashas stood next to the chair and the school blackboard, facing the benches and children…
Then Fr. Filipovich asked the teacher to take a Serbian child out of the pew. The teacher, not suspecting what would happen, brought out a beautiful and neat little girl, Radojka Glamočanin, the daughter of a respectable householder, Djura Glamotshanin, who was then a prisoner in Germany and thus survived the war.
The friar gently accepted the child, lifted him onto the chair and then slowly, deliberately, began to slaughter him in front of the other children, the teacher and the Ustashas. There was screaming and panic in the classroom. Terrified children screamed and jumped. And Filipovich calmly and with Jesuit dignity addressed his Ustashas: ‘Ustashas, I am baptizing these bastards in the name of God, and you are following my way. I am the first to receive all sin on my soul, and I will confess and absolve you of all sins.’
Then Fr. Filipovich ordered the teacher to take all the Serbian children out into the school yard. Then he went to another classroom, so he ordered the teacher, Mari Tunjich, to take out her students, who were already all frightened and huddled around her like chickens. In the yard, on the beaten snow, he placed the Ustashas in a circle and then ordered the children to run past them in a circle. When a child runs into it, it is picked up by the trailer and crushed. And so on until all the children were slaughtered.
After the massacre in the school, there was a massacre in the whole village.
