Pre 15 godina grupa komandosa britanskog SAS-a je u gradu Sirtu zarobila vođu libijske revolucije Moamera El Gadafija. Da bi ga do kraja ponizili, predali su ga grupi narkomana, plativši im da sa čovekom koji je od libijske pustinje stvorio prosperitetnu zemlju brutalno završe…
Kada je NATO u februaru 2011. počeo zločinačku agresiju na Libiju pukovnik Gadafi im je ovako odgovorio:
„Sada me napada najveća sila u vojnoj istoriji, moj mali afrički sin, Obama, hoće da me ubije, da oduzme slobodu našoj zemlji, da nam uzme naše besplatne kuće, naše besplatne lekove, naše besplatno obrazovanje, našu besplatnu hranu, i da sve to zameni američkim lopovlukom koji se zove kapitalizam, ali svi mi u Trećem svetu znamo šta to znači – znači da korporacije upravljaju državama, da upravljaju svetom i da narod pati.
Dakle, za mene nema alternative. Ja moram da se borim i, ako Bog tako hoće, da umrem prateći njegov put, put koji je našu državu učinio plodnom zemljom, bogatom hranom i zdravljem, i čak nam omogućio da pomognemo našoj afričkoj i arapskoj braći i sestrama da rade ovde sa nama, u Libijskoj Džamahiriji.
Ne želim da umrem, ali ako dođe do toga - da bih spasao ovu zemlju, svoj narod, sve hiljade njih koji su svi moja deca - neka bude tako.
Neka ovaj moj testament bude moj glas svetu, glas da sam ustao protiv krstaških napada protiv Zapada i njegovih kolonijalnih ambicija, i da sam stajao zajedno sa svojom afričkom braćom, sa svojom pravom arapskom i muslimanskom braćom.
Na Zapadu me neki zovu ludakom, ali oni znaju istinu, pa ipak nastavljaju da lažu, oni znaju da je naša zemlja nezavisna, slobodna i da nije u kolonijalnim kandžama. Oni znaju da je moja vizija jasna, da je moj put jasan za moj narod i da ću se do poslednjeg daha boriti za našu slobodu. Neka nam svemoćni Bog pomogne da ostanemo verujući i slobodni."Slava pukovniku Gadafiju, jednom od najvećih prijatelja koje je naš narod imao u istoriji.