Пише: Владимир Ђукановић
Како су најављене, а посебно сада када су и у пракси наступиле, америчке санкције према Нафтној индустрији Србије, тако смо добили поплаву ”стручњака” која се вуцара од телевизије до телевизије, пискара по порталима и којешта изјављује по медијима, не би ли јавност стекла утисак у њихову невероватну памет. По принципу- ”Много бабица, килаво дете”, тако и ови вајни ”стручњаци” не учинише ништа епохално да избегнемо потенцијалне последице, већ све то што булазне по медијима раде у складу са политичком агендом у зависности ко их финансијски подмазао да причају. Углавном су то туђи лобисти, а најмање мисле на интересе државе.
Додуше, они ће представити да је оно што говоре заправо насушни национални интерес, па је тако за једне национализација имовине НИС-а, односно отимачина имовине Руса од стране Србије, нешто што је наш прворазредни интерес да учинимо, док је за ове друге вајне стручњаке било шта што би се учинило против Руса заправо најгора национална издаја. Мене људи када питају шта ће власт урадити или шта би требало да се уради, лепо им и искрено одговорим- немам појма. Не бих у Вучићевој кожи пет минута био, јер добро ми је позната она народна пословица- ”Када се слонови туку, страда трава”. Баш у овом случају ми смо та трава, нит’ лук јели, нит’ лук мирисали, док се САД и Русија као мега силе туку, пуца преко наше кичме. Обе стране желе да остваре њихов политички утицај на Балкану, што је иначе преко економије нешто што се иначе најбоље чини. У овом моменту САД имају веома добар метод уцене, а то је да осакате НИС тако му уводе санкције и тотално га доводе у незавидан положај да му се не допрема нафта до рафинерије коју може да обрађује, што све доводи до озбиљног урушавања нафтне компаније.
У складу са ратним приликама, а само слеп не види да се рат увелико води, из САД амбасаде вам цинично поруче како то није уперено против Србије и српског народа, већ против Русије, што у преводу значи- драги Срби нађите начин да избаците Русе из власничке структуре компаније, односно отмите им имовину. Но, како отимачина кад тад мора да се плати, а сама по себи је ненормална појава, осим када су ратне прилике, Вучић се и понаша крајње рационално и лепо наглашава да ми не желимо оно што се догађало после Другог светског рата код нас, када су нове комунистичке власти немилице отимале имовину угледним домаћинима.
Данас плаћамо ту цену, што нас доводи до исправности у размишљању да се отимачина кад тад мора да плати. Уосталом, објективно гледано, а шта су нам то Руси скривили па да им отимамо имовину? Са друге стране, допустите, али и они имају њихов политички интерес што је сасвим легитимно, а до наше нафтне компаније нису дошли отимачином него су прихватили нашу понуду за куповину и у легалној трансакцији дошли су до нечег што је данас њихова својина. Самим тим, имају апсолутно право да кажу- не дамо наше! Отуда, сулудо ми је да слушам разне егзибиционисте који лобирају за једну или другу страну, па чим видим да се поведе полемика у медијима о НИС-у или ако видим текст у новинама на ту тему, обавезно пребацим канал или прескочим страницу.
Дакле, шта би требало урадити заиста немам појма, нити имам право да ишта предлажем и да лупетам по медијима, јер смо доведени у ситуацију да изаберемо да ли хоћемо шамар са леве или десне стране, али шта год да урадиш шамар свакако добијаш. Посебно су ми одвратни ликови који ликују над овом муком, мислећи да ће тако да уруше Вучића, јер ваљда што је горе по Србију, читај Вучића, то су ваљда по њих веће шансе да се домогну фотеље. Једино што не нуде никакав план шта би они урадили у овако замшреној ситуацији.
Да будем до краја искрен, други избор немамо осим да верујемо државном руководству да ће успети да пронађе најбоље могуће решење. Све друго је апсолутни егзибиционизам и жеља за саморекламерством, односно коришћење прилично незавидне ситуације у којој је држава зарад личних политичких поена. Тим пре је све то огавно, јер ова власт није тај исти НИС продала, већ су то учинили они који би данас да га од Руса национализују, што је само по себи лицемерје на куб. Зато драги моји Срби, памет у главу. Велики се увелико туку и млате и то пуца преко наше грбаче, али немојмо баш у тој тучи слонова да будемо скроз згажена травка, већ дајте шансу да некако преживимо.
Политика 13.10.2025.