Ових дана у Сребреници је посебно узаврело. Ударила Божија врелина, град нема воду, а на све то додатно уље на ватру долила је и једна ханума.
Можда сте чули за име Џелалудина Нукић, можда нисте. Ако јесте, ни по чему добром је не памтите, сигурно.
Џелалудина је прије три године својим аутомобилом ударила дјечака Растка Ивановића у Братунцу, недалеко од његове куће, одбацивши га тешко повријеђеног у канал поред пута. Није се зауставила да му помогне, већ га је оставила немоћног да умире лагано. Расткова мајка, забринута што дијете не долази кући кренула је да га тражи, позивала га је на телефон али он није одговарао. И тако, ходајући поред пута мајка је чула како звони телефон у каналу. Пронашла је сина једва живог. Растко је неколико мјесеци био у коми и једва је остао жив. Последице ове несреће су оставиле велики траг на њему и биће му до краја живота потребна туђа њега. Један млад живот је, на неки начин, уништен.
Када је полиција покренула истрагу и када се ушло у траг „злочинцу“, Џелалудина Нукић је признала шта је урадила, али се правдала да је мислила како је ударила неко „пашће“.
О породици Нукић овај портал је већ писао неколико пута. Познати су по томе што су своју дјецу сликали са ручним ракетним бацачима „осама“ и то објављивали на друштвеним мрежама хвалећи се како васпитавају мале осице.
Поготово је занимљив коментар Џелалудининог супруга који каже да морају бити спремни јер би агресори убијали нејач. Каква иронија. Баш он и његова супруга су замало убили „нејач“ оставивши тешко повријеђеног дјечака да умре у каналу.
Одборница у Скупштини општине Сребреница Џелалудина одавно на друштвеним мрежама велича српског кољача Насера Орића.
Е, сад читајте пажљиво!!!
Ову госпођу је Скупштина општине Сребреница поставила на мјесто директора Културног центра!
И то знате како?
Тако што су „српски“ одборници (највише из реда СНСД) гласали да она испуњава етички и вриједносни критеријум за овакву функцију.
Џелалудина није дуго чекала да отпочне свој плес. Већ за данас је била заказала гостовање у Сребреници извјесног Харуна Хоџића, познатог по својим радикалним шовинистичким ставовима према српском народу.
Реакцијом Удружења породица погинулих и расељених Срба овај наступ је отказан у Културном центру и пресељен је у Поточаре. Али Џелалудина и даље „јаше“ у фотељи Културног центра Сребреница. Захтјев за њену смјену и даље спријечавају поједини „српски“ одборници.
До тренутка писања овог текста, тражио сам да ми се доставе имена тих одборника, да их јавно објавим, са фотографијама, али ми то нико из Сребренице није хтио рећи. Сви само помињу „неке српске одборнике“.
Није то никакво прозивање или етикетирање. Ти људи треба да стану именом и презименом иза својих одлука које доносе. Чему скривање ако се ради поштено, одговорно, морално..?
Али, нестало је међу нама много чега, а нестаћемо и ми због своје полухрабрости, јер да је имамо трунку као што је има Џелалудина, овакве ствари нам се не би дешавале.
А ви, „српски одборници“ обиђите дјечака Растка, оно згажено „пашће“ и погледајте га у очи ако имате толико образа.
Могло је то бити и ваше дијете.
И за крај, није крива Џелалудина. Дозволили сте јој. Нису криви ни „српски“ одборници из СНСД. Бирали сте их.
Ми смо криви.
И даље ћутимо на све њихове бахатости и дилове.
Да се мало нашалим и кажем: Сребреничани, жедне вас преко воде преводе.