Ристо Ђого, познат новинар и телевизијски водитељ, остао је упамћен по свом Дневнику за време рата у Босни и Херцеговини. Његов живот и рад обележени су и великим патриотизмом, али и контроверзама, док околности његове смрти до данас остају нејасне.
Ристо Ђого је рођен 12. фебруара 1956. године у Калиновику, а од 1958. је живео у Сарајеву. Завршио је основну школу и Трећу сарајевску гимназију, а потом Факултет политичких наука, одсек журналистика, где је дипломирао 1979. године са изузетним просеком.
Током каријере у предратној Телевизији Сарајево прошао је све функције, од новинара, преко уредника, до главног и одговорног уредника. Радио је и у листу „Ослобођење“ и на Радио-Сарајеву, градећи репутацију професионалца у свету медија.
На почетку рата 1992. године, Ристо Ђого је као Србин покренуо новинску агенцију „Срна“, из које је пратио и обавештавао јавност о току рата.
Као водитељ Дневника, био је познат по завршницама у којима је шаљиво, саркастично и иронично коментарисао догађаје, често исмевајући потезе бошњачких политичара, али и режим Слободана Милошевића. Ови скечеви донели су му популарност међу српским народом, али и омразу код Хрвата и бошњака.
Дневник је почињао пркосним поздравом три прста, а завршавао духовитим или провокативним скечевима, на пример, гледањем у пасуљ, или импровизованом игром са пиштољем.
Након масакра над цивилима на пијаци Маркале 5. фебруара 1994, Ђого је направио шокантан телевизијски прилог: у студио је донео лутке којима је поскидао руке и ноге, разбацујући их по поду, завршавајући скеч поздравом три прста. Овај потез изазвао је шок, али и потврду његове репутације као контроверзног, али и неуморног новинара.
Ристо Ђого је пронађен мртав 12. септембра 1994. године у реци Дрини, у Зворничком језеру, у 38. години живота. Званични извештаји говорили су о несрећном случају, али многе индиције упућују на то да је Ђого убијен, ниједна кост на његовом телу није била читава.
Њујоршки „Тајмс“ је у извештају о његовој смрти навео:
“Ристо Ђого, главни и одговорни уредник Телевизије Републике Српске, није у ноћи између 9. и 10. септембра 1994. пао с високе терасе зворничког хотела „Видиковац“ у Дрину и удавио се. Он је убијен.”
Постоје различите верзије догађаја. Ђого је, након што је био позван да води програм у Спортској дворани у Зворнику, дошао на вечеру у мотел „Видиковац“. Тамо је, по званичној верзији, наводно пао са терасе и утопио се у језеру.
Ристо Ђого је иза себе оставио супругу и два сина, који су данас одрасли мушкарци. Његову смрт памте породица, али и народ који га је ценио.
Људи га памте као великог патриоту, а његов Дневник остао је упамћен по карактеристичном поздраву „Помаже Бог“ на почетку и три прста у ваздуху на крају.