Пише: Владимир Ђукановић
Ником од наших блокадера не смета што у суседној нам Хрватској имате буквално државни пројекат који се зове Марко Перковић Томпсон, што свако вече имамо специјалне емисије, како документарне, тако и полемичке, у којима се умањују усташки злочини, па чак и глорификује НДХ. Ником од њих није проблем да одлазе у ту исту Хрватску и да склапају пријатељства са онима који хрле на Томпсонов концерт да величају клање Срба по Старој Градишки од Максових месара, па и да отпевају коју у славу поглавника Павелића.
Напротив, без обзира на чињеницу да је афирмација усташтва, фалсификовање историје, прецизније речено најгора ревизија историје у којој се нацистичке слуге као што су усташе претварају у борце за слободу, а поклани Срби као окупатори, па на крају и све израженији став да је НДХ била вековна тежња Хрвата да се ослободе српског јарма, данашњи државни пројекат Хрватске државе који одрађује њихова служба, нашим блокадерима то није за осуду. Не представља ни најмању баријеру у њиховом односу према Хрватској, јер они тврде да је овде аутократија, а у ”Лијепој њиховој” је ваљда демократија. Додуше, не сете се никад да питају шта о тој хрватској ”демократији” мисли оно мало преосталих Срба који чак не смеју ни да кажу да су Срби.
Нашим блокадерима су проблем српске студије, односно помисао државе да их формира и да би такве студије можда могле да изнедре генерације младих које неће бити анационално опредељене, већ напротив, биће веома национално свесне. Не памти се да се против нечег дигла и ала и врана, као што су се подигли против формирања државног Факултета за српске студије у Нишу. Ваљда наши блокадери желе хрватске студије, јер оне не би сметале. Како год, ако је нешто држава добро учинили, апсолутно у складу са насушним потребама уздизања вредности које је наш народ гајио, а опет да све то има озбиљно научно утемељење, баш је формирање овакве институције. Дао Бог, исто то да се учини и у Београду, па и у Новом Саду. Зашто би предмети попут историје, србистике, славистике, археологије, историје уметности, били под кровом Филозофског факултета? Не постоји никаква логика, а ни потреба за тим. Но потреба за озбиљним изучавањем српских студија постоји. Коначно, на једном месту, српска историја, србистика, славистика, српски средњи век, национална безбедност, културологија, теолошке студије…
Време је да коначно на научној основи почнемо да уздижемо универзитетску омладину која ће бити учена истинским вредностима и научним достигнућима српског народа. Узгред, коначни и да се решимо разнразних левичарских, прохрватских или пројугословенских наставних кадрова који деценијама заглупљују студенте дајући себи на важности и стварајући о себи мит о припадности некаквом елитном кругу у нашој науци. Ради се о гомили лезилебовића, антисрпски настројених, који исконски не подносе и са презиром гледају на све што је српско. Отуда, пошто су свесни да губе монопол над катедрама и над факултетом, а опет дубоко свесни да се ствара нешто што ће бити у сваком погледу њихова рак рана, јер ће се бавити српским студијама, они су упрегли све могуће ресурсе да идеју осујете у старту.
Било какав развој српских студија њих доводи до тога да они постају дефинитивно безначајни, а када се коначно буду погледали у огледало схватиће да су заправо нико и ништа и да су њихова нучна достигнућа, посебно она када су највећим делом доказивали самоуправљање и хвалили Кардељеве идеје на чему су многи од њих и докторирали, безвредна. Неке нове генерације научника, озбиљних истраживача, који ће на научном критеријуму доказивати зашто смо ми Срби истински народ вредан сваке могуће пажње и значаја за читаву европску историју, који ће успети кроз хуманистички приступ да прикажу истинске тежње за слободом које су наш народ красиле, који ће нашу културу, посебно средњовековну, подићи на пиједестал који нам припада, оставиће у муљу и блату лажне пројугословнеске професоре и самоуправљаче.
Студенти српских студија неће желети да прилазе анархистичким и антинационалним покретима. Студент српских студија ће бити усмерен да воли своју земљу и на научној основи за њу да се бори. Отуда, капа доле држави што се осмелила да разбије бесмислени монопол Филозофског факултета у Нишу. Хитно да то исто учини и у Београду и Новом Саду. Има студената који то једва чекају.
Политика 17.11.2025.