Ništa nije izazvalo takav revolt, buku i bes dela građana Limana u poslednjih nekoliko decenija kao što je izazvao plan izgradnje crkve na Limanu u blizini Dunava i Štranda. Ako je negde mesto crkvi i memorijalnom kompleksu uz nju u Novom Sadu, onda je to upravo nadomak mesta gde su brutalno ubijeni i pod led pobacani građani Novog Sada, najpre Srbi, Jevreji i Romi.
Zanimljivo je da delu građana Limana nisu smetali i ne smetaju nargila barovi, kladionice, kockarnice, tržni centri… koji zauzimaju veliku površinu zemljišta… ali im smeta izgradnja crkve. Nije tu po sredi briga o zelenim površinama već otpor prema pravoslavlju, SPC i otpor prema državi Srbiji.
Uostalom, ideološki mentori zborova Limana jasno su rekli da će, kad dođu na vlast, crkve skvotirati i od njih napraviti pivnice i pabove. Ne sumnjamo da bi pivnice ličile na one minhenske tridesetih godina prošlog veka.
Dakle, kada su se gradili različiti objekti svakovrsnih namena, zborovi nisu sadili borove, ali sada kad se priprema izgradnja crkve sade se četinari i protestuje, čini se sve da se spreči izgradnja pravoslavnog hrama i memorijalnog kompleksa. Suština je u tome da se manifestuje ideja da Liman nije Srbija, da Novi Sad nije Srbija, da Vojvodina nije deo Srbije. Tako zborovi vide stvari. Ipak smeši im se politička perspektiva Ljotićevih zborova. Krah i fijasko.