Мали Лука (13) има мишићну дистрофију и разне друге здравствене проблеме. Малтене читав живот је „везан” за кревет.
Богу хвала, има пуно млађе браће и сестара који га хране, читају му приче, слушају с њим музику… Ипак, не могу баш увек да му праве друштво.
Упркос ситуацији, ведре је природе, па је то духовито објаснио на себи својствен начин:
„Они кад раде домаћи, легам овде сам. Па које ја да радим? Не могу ни 20 минута да седим, заболи ме кичма и врате ме у кревет. Долази и ујка да ме шиша. Заради паре и донесе нам чоколаде. Добар ујка, све нас слуша!”
Николови живе као подстанари у Белом Брегу код Лесковца. Морају бити ту због школе за децу са сметњама у развоју, одакле једном недељно Луки долази учитељ.
„Волео бих телевизор да имам у соби пошто је стари покварен, да гледам цртане кад сам сам.”
Лукин тата буквално сваки дан проводи у шуми где до вечерњих сати обавља тешке физичке послове да би им обезбедио егзистенцију, а мајка брине о њима и, кад има наруџбина, спрема пецива, колаче, торте и храну за славе. Чак повремено помаже супругу око сечења дрва!
„Рекла је нама мама да ћете да дођете да нас испитујете шта оћемо да нам купите, па сам се спремио. Ја бих да живим у своју кућу и да имам двориште, да могу лепо да изађем да погледам шта има. Волео бих више да се играм и седим са децом. И још ако може Драгану Мирковић да ми доведете да упознам.”
За породицу Николов потребна је помоћ око куповине куће где ће имати услове за Луку, двориште за децу (чекају осму принову) и помоћне објекте за животње. Услови где сада живе нису адекватни за толику породицу, а сами то не могу да реше.
Подржите акцију Хуманитарне организације Срби за Србе:
www.srbizasrbe.org/donacije