„Prošle nedelje u dane vikenda, to je bila noć petak na subotu, vršili smo povećanu kontrolu vozila u Pančevu. Posle ponoći imali smo zadatak da obiđemo određene delove grada, kao što je Kotež, a relativno je bila mirna noć. Međutim, u jednom trenutku, primetili smo čoveka koji je stajao ispred vozila koje je imalo uključena sva četiri pokazivača pravca i delovalo je kao da nekoga čeka. Prišli smo mu, zatražili ličnu kartu na uvid, ušli smo u razgovor sa licem, a kolega je vezom ustanovio da se ne radi o bezbednosno interesantnom licu i on nam je rekao da čeka kumu koja se porađa. Prvo smo se pogledali, pa mi je prošlo kroz glavu da možda čeka da sve to prođe, pa da se vrati, a kada su kolege pitale da konkretnije malo kaže, ustanovili smo da je kuma u stanu.
Kada smo čuli šta je u pitanju, odlučio sam da kažem kolegama „idemo“ morali smo da se uverimo u tu priču jer ako se ispostavi tačnom znamo da ta žena ne može da hoda neometano. Kum i ja smo se prvi uputili ka stanu, a za nama i kolega Milić. Treći sprat je bio u pitanju, bez lifta, a kada smo ušli u stan videli smo da je priča tačna. Kum i ja smo podigli majku, spustili se niz stepenice, a to je bilo otežavajuće, dosta zaustavljanja, a mi smo je bodrili. Kada smo stigli do vrata, kolega nas je tu čekao, pa je preuzeo majku. Uputio sam se ka automobilu od kuma kako bih ostavio neke lične stvari od te žene koje sam joj poneo. Ona je sela u vozilo, kum je upravljao, mi smo se smestili u službeno vozilo i uputili smo se ka Opštoj bolnici u Pančevu. U toku vožnje sam pozvao pripremno odeljenje iz bolnice kako bi se blagovremeno pripremili i kako bismo majku što lakše sproveli. Kada smo došli, krevet je bio spreman, doktori su preuzeli majku i ubrzo je stigla lepa vest, došla je Lena.
To nam se prvi put desilo u karijeri, niti smo imali išta slično, bilo je veliko iznenađenje. Ovim putem se zahvaljujemo Leninoj majci na ukazanom poverenju, nadamo se da smo ispunili njena očekivanja.“
Kapa dole momci!
