Ђорђе Милићевић је у свом мандату показао да брига о дијаспори није протоколарна обавеза, већ стратешко питање од националног значаја. Његов рад на приближавању дијаспоре матици Србији обиљежен је конкретним корацима, искреним дијалогом и јасном визијом да Србија мора бити дом свим својим грађанима, без обзира гдје живе.
Прије свега, министар Милићевић је обновио повјерење између државе и наше дијаспоре.
Умјесто формалних порука, понудио је отворена врата институција, честе сусрете са представницима Срба у региону и расејању, као и директну комуникацију са удружењима, привредницима, интелектуалцима и младима у дијаспори.
Такав приступ учинио је да се дијаспора поново осјети као важан и равноправан дио српског националног корпуса.
Посебан значај имају његови напори на јачању културних, образовних и духовних веза. Подршка српским школама у иностранству, културним манифестацијама, очувању језика, писма и националног идентитета показује да је политика министра Милићевића усмјерена на дугорочно очување српства, а не на краткорочне политичке поене.
Министар Милићевић је такође препознао огроман потенцијал дијаспоре у економском развоју Србије. Кроз иницијативе које подстичу улагања, повратак стручњака и повезивање успешних људи из расејања са институцијама у Србији, послао је јасну поруку: Србија цијени знање, капитал и искуство своје дијаспоре и жели да га угради у сопствени развој.
Оно што посебно издваја рад министра Милићевића јесте осјећај поштовања и националне одговорности. Он дијаспору не посматра као удаљену заједницу, већ као живи дио српског народа који, иако географски далеко, снажно куца за Србију. Управо захваљујући таквом односу, дијаспора је поново почела да гледа на Србију као на своју матицу, а не само као на земљу поријекла.
Захваљујући Ђорђу Милићевићу, односи Србије и њене дијаспоре данас су садржајнији, топлији и снажнији. Његов рад оставља трајан печат у изградњи јединства српског народа, без граница и подјела, што је највећа вриједност једне одговорне и државничке политике.