Пише: Бањац
Понекад се питам – да ли је Александру Вучићу икада досадно? Док обилази фабрике, отвара путеве, држи конференције и покушава да се избори са још једним проблемом око НИС, негдје у Београду, у једном од кафанских углова политичког миљеа, Драган Ђилас и Мариника Тепић већ увелико пишу нови списак ствари за које је он крив.
А ту има свега. Ако падне киша – „Вучићу, оставка!“ Ако сијевне сунце – „Режиранo, све je намјештено!“ Ако Србија побиједи у спорту – „То је скретање пажње!“ Ако изгуби – „Крив је!“ И тако у недоглед. Искрено, понекад ми дође да предложим да се уведе један национални празник: Дан опозиционог оптуживања. Мислим да би био добро посјећен.
Посебно је забавно посматрати политички двојац Ђилас–Тепић. Он као вечити повратник из политичке пензије, она као гласни мегафон сваке њихове колективне инспирације. Заједно, они функционишу као нека врста дуо-комбија који кружи Србијом и дијели летке са поруком: „Крив је Вучић!“ – без обзира коју тему отворите.
Гори аутобус? Вучић.
Не ради лифт у згради? Јасно – Вучић.
Проради лифт? Опет Вучић, овај пут јер га је „предизборно поправио“.
Често помислим да кад би којим случајем Мариники нестао ви-фај, прва реакција би била хитна конференција за медије:
„Грађани, ово је доказ. Режим блокира интернет да нам ућутка борбу!“
У том хорору самојадиковања, Вучић им служи као политички Google – на њега се бацају све претраге, само што нема опцију „I’m feeling lucky“. Ипак, без обзира на количину драме која се испоручи по јединици времена, резултат је увијек исти: народ некaко и даље бира стабилност умјесто циркуса.
И то је оно што највише боли опозициони тандем – што ни након свих апокалиптичних најављивања, нити један њихов „крај режима“ није успио да преживи ни један јутарњи програм било које телевизије.
На крају, колико год се Србија трудилa да иде напријед, увијек ће постојати они који ће у сваком помаку тражити трагичан сценарио. А Вучић, хтјели то или не, остаје онај који ради – док други траже кривца.
Бар се сви можемо сложити у једном: опозиција нам никада неће допустити да се досађујемо. А за то, наравно – крив је Вучић.