Опозициони активисти, да ли страначки, да ли блокадери, потпуно је небитно, у недељу су листом прослављали Орбанов пораз на друштвеним мрежама, а неки су као у Новом Саду ту прославу обележили и на тргу, додуше било их је таман на прсте да их набројиш, са таквом радошћу и страшћу да је неко неутралан могао да закључи да су заправо они победили на српским изборима и да су срушили Вучића. На неки начин, они су победу Тисе и Петра Мађара и доживели на сличан начин. За њих је Орбанов пад заправо Вучићев пад, не желећи чак ни да размисле колико то нема везе једно са другим и да су мађарски и наши избори неупоредиве ствари. Једино што ће им бити заједничко је логистика која је стајала иза Мађара, као и она која ће стајати иза тзв.блокадерске листе, као и оптужбе на рачун власти за корупцију, јер то је врхунски осмишљена стратегија баш оних који им дају логистику како на најлакши начин да се дискредитује власт. Да ли корупције заиста има или нема, апсолутно је неважно.
Све друго једноставно нема везе једно са другим и понекад ми буде жао Вучићевих противника у каквим илузијама живе. Но, пођимо редом и покушајмо да објаснимо у чему то је разлика између ситуације у којој се нашао Орбан и оне у којој се тренутно налази Вучић, односно српска власт.
Орбанов противник је пажљиво биран човек из самог система, што би се рекло срца Орбанове власти. Његов дојучерашњи саветник, могло би се рећи и ученик, ожењен до скора Орбановом министарком правде и врло утицајан члан Орбановог Фидеса. Дакле, одабрана је особа која је фантастично познавала систем изнутра, која је млада, енергична, врло утицајна у владајућим круговима и која је на истим идеолошким основама које Орбан заступа израсла у његовог озбиљног противника. Такав је за сеобом када је напуштао Фидес могао да одвуче значајан број утицајних Фидесових функционера и то са све причом- људи, па ја сам заправо Орбан, само нећу да имамо корумпираним систем и хоћу да се борим против корупције. Признаћете, врхунска стратегија за иначе прилично конзервативно мађарско друштво. Све то у Србији данас не постоји. Нико из СНС није ни помислио да напусти Вучићеву политику, нити СНС.
Вучићеви противници су углавном људи без икаквог кредибилитета, што се тиче лажних студената то су углавном ликови крајње левичарски настројени, чак и екстремизовани, без идеје, без програма, без имена и презимена, без икакве јасне алтернативе која нуди било какву извесност, већ напротив, нуди озбиљну неизвесност, што свакако није ни најмање привлачно бирачима. Најбитније, Тиса је постала политичка странка са све инфраструктуром, чланством, руководством, што све код наших блокадера, па ни код опозиције генерално, нема ни у траговима.
Врло битна ставка је и чињеница да је Мађарска чланица Европске уније, али и НАТО, што Србија није, те самим у великој мери њена политичка судбина везана је за Брисел. Колико год да у Европи постоје суверенистички покрети и странке. Отуда је утицај Брисела на Мађарске изборе далеко већи, јер Мађарска најдиректније зависи од европских фондова и политике Брисела. Србија још увек ту има маневарски простор, јер није чланица Европске уније, па самим тим бирачко тело не гледа у Брисел као тачку од које нам зависи опстанак, економија и све остало, што код Мађара није случај. Свако противљење неке чланице унутар ЕУ према званичној политици Брисела носи и озбиљне последице по ту чланицу, а Мађарска је важила за некакав изоловани систем унутар Европске уније и то бирачи у Мађарској нису имали жељу да прихвате. Страх за сопствене бизнисе свакако да је био снажан, јер питање је колико би мађарска привреда могла да издржи противљење званичном Бриселу. На све то, никако не би требало занемарити изопштавање Фидеса из редова Европске народне партије, што је било јасно упозорење упућено ка Орбану да се према соло играчима не гледа на благонаклон начин.
Орбаново одржавање везе са Руском Федерацијом додатно је отежало његову позицију у Бриселу, као и стварање одличних конекција са Трампом, што је за лево-либерални свет који јаше Европском унијом крајње неприхватљива ставка. По цену живота и смрти спремни су да ризикују будућност читавог континента, али само да се изборе за неке њихове вредности које су убацили у политичку агенду, а у коју се Орбан никако није уклапао. Овде долазимо до знака једнакости са Србијом, јер Србија је једина у читавој Европи која није увела санкције према Руској Федерацији, што се у Бриселу гледа као најгори могући злочин, но већ смо претходно размотрили позиције. Мађарска је морала да уведе, јер је чланица Европске уније, али није их баш нарочито поштовала и зато је Орбан дебело платио на изборима. Србија није чланица и не мора да их уведе, али мора да буде свесна да ће због тога бити стално ремећена и притискана од Брисела, јер смо камичак у ципели који жуља. Орбан је до јуче био већа претња, јер је био премијер земље чланице која је могла да стави вето на одређене одлуке, да се успротиви давању пара за рат у Украјини, да не дозволи отварање граница за мигранте, што би значило мање радне снаге у Европи, те зато је Брисел по сваку цену желео њега да смакне са власти. Србија није чланица и није толика претња, али свакако ће се Брисел пред наступајуће конфликте како са Москвом, тако и са Вашингтоном, усредсредити ка нама како не бисмо искакали из некакве јединствене европске политике.
Но, вратимо се на сам политички терен у изборној кампањи. Петер Мађар и његова Тиса су брижљиво гајени неколико година уназад. Најпре му је омогућена победа у Будимпешти, што у Србији још увек нигде није случај, јер наша опозиција, па и ова блокадерска, не може ни код рођене фамилије да добије глас. Тиса је градила инфраструктуру, окупљала је чланство, стварала идеолошки усмерену организацију, излазили су са јасном критиком, алтернативним програмом, обилазили су терен и били активни широм Мађарске. Све оно што наши блокадерни нису, што не значи да можда неће бити, али још дуги низ година ће им бити потребно да досегну тај ниво. Изградити озбиљну политичку организација, са јасним програмом, идејом, људима, активистима, није ни најмање лако. Напротив, тај посао је ужасно тежак, захтева озбиљно одрицање и константан рад, а до наших избора нема још много, те је нерално очекивати да би тренутна Вучићева алтернатива која се нуди могла нешто значајније да уради на том пољу до тих избора. Истина, у односу на неке претходне изборе биће значајно организованији, јер ће се логистика невладиног сектора, посебно овог лево-либералног, из Мађарске пребацити у Србију са циљем слабљења и урушавање наше власти. Нема дилеме да ће уложити огромна средства да што боље организују блокадере и ово што имамо од опозиције, те као по мађарском сценарију где су свима наредили да се одрекну њихових интереса и да се прикључе Петеру Мађару и подршци његовој Тиси, овде ће нагласити да сви морају да стану иза блокадерске листе, односно у случају председничких избора кад год буду били, иза блокадерског кандидата. Зато имамо сталне захтеве конспиративних студената који гостују по Н1 и НОВА С да опозиција мора да се одрекне изласка на изборе у корист њихове листе.
С обзиром да је тај сценарио у Мађарској успео, покушаће да га пресликају и у Србији, с тим што је сада већ озбиљна разлика ко ће водити ту операцију, јер због ангажовања у Мађарској блокадере су овде водили неки тзв.нижи официри међународних НВО. Сада долази на наше поднебље њихов генералштаб, па ће се ситуација додатно уозбиљити. Питање је само да ли ће бити довољно времена да их организују до перфекције како би могли да победе. Мађарска операција трајала је скоро четири године, тако да би у Србији било нереално тек тако скупити људе са коца и конопца и рећи да је то алтернатива. Уосталом, враћамо се на почетак, они нису још никог из система узели ка себи, што је кључно да би се победило на изборима. Нема дилеме да ће у наредном периоду тражити и одмеравати ко би то могао да буде, но поучена искуством Фидеса сигурно је да ни СНС неће седети скрштених руку и себи допустити да буде окруњена тек тако.
У сваком случају, они који се радују Орбановом паду, мислећи да је Вучић заправо пао, прерано су ставили ражањ, јер нису још увек ни видели дивљач, с обзиром да нису још увек ни ушли у шуму. Много тога по њих би морало да се поклопи, а чини ми се да за то поклапање нема баш много времена и да они овакви какви су једноставно не могу да привуку ниједног гласача власти ка себи. Да би евентуално победили морали би претходно да убеде народ да они нису оно што тренутно јесу, а за тако нешто потребне су године рада.
Владимир Ђукановић