Политика онлајн
Како пишу медији у српској престоници, након што су рано јутрос припадници Управе криминалистичке полиције по налогу Вишег јавног тужилаштва ушли у седиште компаније „Јунајтед група“, уследила је бурна реакција оснивача те корпорације Драгана Шолака. У настојању да се представи као жртва политичког прогона, Шолак је у саопштењу, по оцени правних извора, заправо потврдио размере финансијских токова који се мере у милијардама евра, али и показао панику због истраге која се води под надлежношћу београдског Вишег јавног тужилаштва.
Посебну пажњу јавности изазвао је део Шолаковог саопштења у којем он захтева да поступак преузме Тужилаштво за организовани криминал, на чијем је челу тужилац Младен Ненадић – човек који је, како наводе престонички медији, у више наврата имао благонаклон став према случајевима који су погађали интересе такозване „западне фракције“ у правосуђу. Управо то тужилаштво, подсећају упућени, годинама је у јавности имало подршку медија под контролом „Јунајтед групе“, што сада баца додатну сенку на Шолаков захтев да управо Ненадићев тим преузме истрагу.
Према саговорницима блиским правосудним круговима, такав потез нема никакво правно утемељење и може се тумачити као покушај да се поступак скрене ка „провереном кадру“, способном да утиче на ток и исход истраге.
Признање милијарди и питање где је новац
Шолак у свом саопштењу наводи да је „корист прелазила милионске износе“, истовремено постављајући питање зашто предмет није одмах уступљен Тужилаштву за организовани криминал. Тиме је, како истичу извори из медија у Београду, сам потврдио размере пословања и финансијских токова своје компаније, који представљају управо оно што је предмет истраге.
Посебно је значајна Шолакова изјава да је „Јунајтед група имала преко три милијарде евра прихода годишње и око једне милијарде евра EBITDA-е“. Тај податак, који је требало да послужи као аргумент економске снаге компаније, у правном контексту постаје доказ о обиму новчаних токова чија се законитост сада испитује. Кључно питање које остаје без одговора јесте – где је завршила стотина милиона евра и ко је тим новцем заиста располагао.
Повратак старим савезницима
Шолаково инсистирање на укључивању Тужилаштва за организовани криминал престонички медији оцењују као сигнал старим савезницима. Наиме, управо је Младен Ненадић, подсећају, у последњих неколико година „сахранио“ више афера, међу којима и случај пада надстрешнице у Новом Саду, после које се појавио у друштву главних осумњичених – без да је јавност икада добила одговоре о одговорности. Уместо тога, медији из Шолакове мреже обезбедили су му кризни ПР, градећи слику „прогоњеног тужиоца“.
Сада, када су се истражни органи усмерили на имовинско пословање „Јунајтед групе“, Шолак се поново позива на исту институцију и исте личности, што упућује на јасан покушај да се поступак врати у „контролисане оквире“.
Позивање на незаконито прислушкиване разговоре
Посебан апсурд у његовом саопштењу јесте позивање на незаконито прибављени разговор између директора „Телекома Србија“ и члана управе „Јунајтед групе“ Стена Милера. Тај аудио материјал, који је без правног основа доспео у јавност, Шолак сада назива „доказом завере“.
Како истичу престонички медији, реч је о снимку који је први објавио портал ОССРП, финансиран из истих извора као и део „Јунајтед групе“, али и поједини кругови унутар правосуђа који су блиски републичкој тужитељки Загорки Доловац. Сама чињеница да се један бизнисмен позива на незаконито прислушкиван садржај довољна је, кажу правни стручњаци, да отвори нову истрагу – овај пут о томе ко је и по чијем налогу дошао до тих материјала.
У објављеном разговору, како напомињу, нигде се не помиње да је председник Србије Александар Вучић било шта тражио од Милера, нити да је постојао било какав договор или „операција“ која би указивала на злоупотребу.
Шолаково саопштење отворило је нови талас питања – о новцу, утицајима и повезаности медија, тужилаца и бизниса. Уместо одговора, јавност је добила још један пример како се финансијска и медијска моћ користе у покушају притиска на институције које су коначно почеле да делују.