Док се поједине институције у правосудном систему у Србији боре да одрже минимум правног поретка, а држава покушава да функционише у условима уличне анархије и јасно координисаног медијског рата, Више јавно тужилаштво постало је централна мета систематског напада који траје месецима.
Овај напад, који долази у врло деликатном моменту, пре све није грађански, а посебно није наиван јер је он само једна од делова организоване логистичке акције страних агентура који координишу хаосом који се дешава у Србији. У првим редовима налазе се прозападни медији попут Н1 и Нова С, невладине организације које делују цивилни сектор страних служби, тзв. активисти који су најнижи део ове структуре али и најпотребнији као топовско месо у рушењу државе, и поједини тужиоци који се више не крију, и отворено раде против закона у устава који би требало да штите.
Јавност је сведок како се преко медија и лажних “неформалних група” већ месецима води кампања против тужилаца који одбијају да буду западне марионете. Уместо да се говори о конкретним случајевима, доказима и судским процесима, грађани се затрпавају “саопштењима” из сиве зоне, у којима се позива на смену главног тужиоца у Београду, уз оптужбе да “служи режиму” и да “гони жртве”, упркос чињеницама са терена – где блокадери отворено прете грађанским ратом, нападају органе реда, издају саопштења у којима наводе „смрт полицији“ и малтретирају обичне грађане, а све у нади да ће доћи до већег окршаја који ће имати несагледиве последице.
Последње саопштење са Н1 у ком наводно „неформалан група“ тужилаца тражи смену главног јавног тужиоца у Београду, Ненада Стефановића, која није ни потписана, више личи на делегитимизацију институција и стварање привида да закон више не важи.
Несумњиво је да постоји „Неформална група тужилаца“ и они не само да не спроводе закон, него и отворено стаје на страну блокадера, који се понашају као уличне паравојне формације, сада се јавља као морални судија. Они, који не реагују на отворене претње, на нападе на државне установе, на кривична дела почињена током блокада, траже смену тужиоца који једини ради свој посао. То не само да је апсурд, већ план да се уклони једина грана у тужилаштво која још увек ради свој посао и спречава земљу да проклизи у пут без повратка.
Истовремено, управо захваљујући „неформалној групи тужилаца“, прозападним медијима и невладином сектору, који медијски, кроз друштвене мреже али и физички врши притисак на тужилаштво да се осумњичени насилници пуштају на слободу и где се још више гаји свест о некажњивости међу блокадерима, јавно се хвали како “грађанска непослушност даје резултате”, и отворено признају да су пуштања резултат политичког и уличног притиска.
Све ово је далеко од обичног грађанског активизма, али је зато уцена и демонстрација агресивне добро организоване мањине демонстрира своју силу над правосуђем у Србији.
Са друге стране посебно упада у очи како Високи савет тужилаштва реагује брзо, строго и службено, али када се у питању нађе медиј који не подржава блокаде, попут Информера. Само неколико дана након састанака са НВО сектором и прозападним активистима, ВСТ доноси званичан акт којим осуђује “непримерен утицај” који је, наводно, извршио власник Информера. Документ одмах иде ка REM-у, систем се покреће са тврдњом како је извршен притисак на тужилаштво.
Али у ситуацији када медији попут Н1 и Нова С, који отворено нападају тужиоце, штанцују лажне наративе, позивају на смене и праве платформу за деловање оних који руше институције, остају нетакнути. Без иједног поступка, њихов утицај, претње, памфлети, очигледно нису предмет бриге ВСТ-а, и долазимо до ситуације када је селективна правда постала нова норма.
