Тај бол Дијане Хрке је бол који нико не би смео злоупотребљавати, нити га претварати у политички инструмент.
Са људске стране, разумљиво је да је Дијана Хрка након такве трагедије тражила смисао, правду и начин да се избори са неправдом коју осјећа. Међутим, са друштвено-политичке стране, тужно је кад се та лична борба, из најчистијих побуда, касније претвори у средство за туђе интерес, нарочито када се појаве они који ту тугу користе као симбол своје побуне, али без стварне емпатије.
Блокадери често управо то раде, проналазе људе са стварним животним болом, са личним разлозима за огорченост, па од њих праве вође свог анархистичког покрета. Дијана Хрка није блокадер по природи, она је постала симбол манипулације.
Истина је да такве судбине заслужују поштовање и разумијевање, а не употребу у кампањама и перформансима. Ако је неко заиста уз Дијану Хрку, треба да је заштити од манипулације, а не да јој да транспарент у руке и гура је на протесте.