На Велику суботу, 4. априла 1942. године, припадници комунистичког покрета убили су 39 недужних људи, жена и дјеце. Просјечна старост убијених била је 54 године. Међу њима је било и седам младића испод двадесет година, као и чак шеснаест жена, што овом злочину даје посебно свиреп карактер. И што је најстрашније — за овај злочин, као и за многе друге, нико никада није одговарао.
Тог прољећа 1942. године Херцеговином је бијеснио терор комунистичког покрета према свим Србима који нису приступили њиховим редовима, а овдје у Добрељима била је једна од црних тачака њихових масовних злочина, који су у Гацку доживјели свој врхунац. Редом: Браићевићи, Дражљево, Врба, Јасеник, Добреља… За само неколико дана, од стране комуниста, убијено је преко 100 гатачких Срба, чиме је дефинитивно почео братубилачки рат у Гацку. Злочин су починили припадници Првог ударног црногорско-херцеговачког батаљона, којим је командовао злогласни Владо Шегрт.
Батаљон, који је формиран као ударна песница револуције, ударао је по Србима свом снагом, а посљедице тих удараца осјећају се и данас.
Општина Гацко је 4. април званично прогласила Даном сјећања на жртве комунистичког терора, како би истина о овим страдањима била трајно утемељена у нашем заједничком памћењу и к
ако би жртве добиле поштовање које заслужују.
Данас, са дубоким пијететом, молимо се за све убијене и за мир њихових душа, а наш задатак је да их никада не заборавимо.
Извор: Фејсбук, Милош Милошевић
Ima li nas iđe a da nijesmo činili zločine nad sopstvenim narodom, počev od komita, četnika, komunista i ovih sada mješovitih što nam dušu uzimaju.
Ima li ide ikakva vlast koja nam je valjalo.
Nikad sloge među nama, očemo li se ikada dohvati pameti ili ćemo dovijeka jedni na druge rezati. Budi bog sa nama..