Синоћ сам био гост на Фејс телевизији. Са мном у студију био је предсједавајући Представничког дома Парламента Федерације БиХ Драган Миоковић.
Водили смо (по мом мишљењу) интересантну дискусију, која је, данас видим по друштвеним мрежама, и те како гледана, и врло коментарисана.
Оно што сам запазио, а то редовно примјећујем и на овој страници, да су коментари које потписују особе са муслиманским именима, крајње непристојне, па чак и вулгарне. Иако ја никада нисам упутио ниједну увредљиву ријеч на рачун Муслимана (данашњих Бошњака), напросто кидишу на човјека који их је током цијеле 1990. године и током цијеле 1991. године позивао на разговор и договор о очувању мира у бившој југословенској Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини, очувању равноправности три конститутивна народа у СР БиХ и очувању равноправности СР БиХ у Федеративној Југославији.
Позвао сам представнике муслиманских политичких странака и на Конвенцију о Југославији, у Београд, 03. јануара 1992. године, на посљедњи договор о очувању савезне државе. Не да нису дошли у Београд, већ су медији под њиховом контролом исмијавали и вријеђали оне Муслимане су дошли на Конвенцију, а којима је Југославија била у срцу и који су жељели да са својим земљацима Србима наставе да живе у миру и у држави у којој су живјели од завршетка Другог свјетског рата.
Значи, не да нису хтјели представници СДА и СК БиХ (а те су странке политички предводиле тадашње Муслимане) равноправан и поштен договор, већ нису хтјели ни разговор на тему очувања мира у СРБиХ, очувању савезне државе и поштовања равноправног српског гласа у Скупштини СР БиХ.
И, сада, када ја подсјећам и Србе и бивше Муслимане на то вријеме и на истину – разгоропади (бирао сам ријеч) се један број тих бивших Муслимана, и крену са примитивним коментарима.
Смета им моја истинита прича о настанку Републике Српске, о мојој улози у свему томе, иако је поткријепљена свим доказима за све што сам навео у претходном дијелу ове објаве.
Прије неколико седмица, из Сребренице сам упутио позив свим Бошњацима који живе у Републици Српској, да се посвете својој Републици и граде што боље односе са Србима, јер Српска није транзиторна појава већ Република која има будућност. Такође сам се обратио и Бошњацима у Федерацији БиХ да се ангажују да Федерација БиХ и Република Српска поштено и равноправно чувају садашњу БиХ, да дају што већи допринос да бисмо сви што боље живјели.
Без обзира на те бројне непријатне коментаре, моје мишљење и мој политички став остају непромијењени.
(Доктор Драган Ђокановић, 10. 01. 2026)