Vraćam se na leto u Bolonju da prođem pripreme, a onda ću verovatno na novu pozajmicu i to u neku još kvalitetniju sredinu, gde mogu dodatno da napredujem, kaže Mihajlo Ilić (21) u razgovoru za Informer.
Srpski fudbaler će na kraju ove sezone po drugi put napustiti Partizan, za koji je od septembra prošle godine nastupao kao pozajmljen igrač italijanskog prvoligaša.
Mladi defanzivac je u januaru 2024. ostvario transfer vredan 4,8 miliona evra u tim sa stadiona „Renato Dal’Ara“, ali nije tamo dobio šansu da se dokaže. Zbog toga su pozajmica i povratak u Humsku bili najbolje rešenje za sve tri strane, a momak iz Jagodine je u minulom periodu dokazao da je stasao i da je spreman za veća iskušenja.
* Bliži se novi rastanak sa Partizanom, kakvi su vaši dalji planovi?
– Vraćam se na kraju sezone u Italiju, najverovatnije ću kompletne letnje pripreme proći sa Bolonjom, a onda ćemo videti kakav će mi biti status. Možda to opet bude neka pozajmica, ali u jačoj ligi, da još malo stasam i dobijem na iskustvu. A, možda i u mom klubu dobijem šansu, to se nikad ne zna, zavisiće mnogo od prelaznog roka. Najvažnije mi je da budem zdrav, da me povrede zaobiđu i da se dobro spremim.
* Da li ste za ovo vreme dok ste igrali za crno-bele bili u kontaktu s nekim iz Bolonje?
– Moj agent vodi razgovore s ljudima iz kluba. Imao sam par poziva od sportskog direktora Marka di Vaja, koji sve pomno prati, dolazio je i na neke utakmice da me uživo gleda. Kada nije on tu, zameni ga neko od skauta, tako da ne može ništa da im promakne. Mislim da sam za ovih godinu dana dodatno napredovao, dobio na samopouzdanju, jer sam odigrao više od 25 utakmica i to mi puno znači.
* A, saigrači iz Bolonje, šta oni kažu?
– Najviše sam se družio sa Nikolom Morom, on mi je tamo puno pomogao i često se čujemo. U kontaktu sam i sa kapitenom De Silvestrijem, ali i sa ostalima na društvenim mrežama.
* Da li se javlja Rikardo Kalafjori otkako je prešao u Arsenal?
– Bili smo cimeri u Bolonji, sjajan je čovek i vrhunski igrač. Čuli smo se i kada se preselio u London. Zaista su odlični momci u Bolonji, baš mi je drago kada neko od njih ostvari dobar transfer i ode u veliki klub.
* Čiji bi put vi voleli da sledite? Partizan je poznat po tome što u kontinuitetu iz omladinske škole izbacuje sjajne defanzivce, a najsvežiji primeri su Nikola Milenković i Strahinja Pavlović.
– Voleo bih da krenem njihovim stopama, tom stazom koju su već utabali. Ne bih imao ništa protiv da napravim makar sličnu karijeru kao što su Bleki i Kalaba. Svi smo mi odrasli, fudbalski prohodali i afirmisali se u Partizanu, što nam je pomoglo da ostvarimo dobre transfere. Poznajem ih obojicu, sad igraju u vrhunskim klubovima, u sjajnoj su formi, nosioci u svojim timovima… Oni su mi i uzori, pa težim ka tome da u narednom periodu pokušam da ih dostignem.
* Vi ste u prvom timu zamenili bivšeg kapitena Svetozara Markovića, a ko bi mogao da bude vaš naslednik? Da li Nikola Simić ima kapacitet za to?
– Simke je ogroman potencijal. Ušao je u prvi tim sa 17 godina, dobio šansu da igra i stiče iskustvo u Superligi. Izuzetno je mlad, a to se nimalo ne oseća na terenu. Već je pokazao da može da se nosi sa znatno iskusnijim igračima u srpskom fudbalu. Samo neka nastavi tako, da naporno radi i dokazuje se, a siguran sam da će tek naredne sezone postati oslonac tima. I da krene putem koji idu defanzivci iz Partizanove škole već godinama, da jednog dana ostvari transfer u neki jak evropski klub. Verujem da je pred njim jako lepa karijera.
Juventus je za Motu bio krupan zalogaj
* Imali ste priliku u Bolonji da sarađujete sa Tijagom Motom, koji je letos seo na klupu Juventusa. Da li ste iznenađeni što je nedavno dobio otkaz?
– Kada su rezultati loši, trener uvek prvi plati ceh. To je tako svuda na svetu, a pogotovo u velikom klubu kakav je Juve. Mota je stvarno odličan stručnjak. Možda mu se samo kockice u Torinu nisu poklopile, a možda je to bio i krupan zalogaj za njega u ovom trenutku. Velikan, ozbiljna imena, vrhunski igrači, ali očigledno da se nije najbolje snašao.
* Da se okrenemo sada Partizanu, koji će još jednu sezonu da završi bez osvojenog trofeja. Da li je moglo drugačije?
– Uh…Teško je to pitanje… Titulu smo, nažalost, prerano izgubili, a odmah ispali iz Evrope. Želeli smo taj Kup, sve karte bacili na osvajanje pehara, da makar koliko-toliko spasimo sezonu. Nažalost, nismo uspeli, penali su na kraju presudili protiv TSC-a i normalno je da smo svi tužni i nezadovoljni zbog toga. Iskreno, nadao sam se još jednom okršaju sa Zvezdom u finalu, jer volim takve utakmice, pogotovo derbije. Tu se raste, sazreva, postaje igrač i možeš da vidiš gde si u odnosu na ekipu koja je igrala grupnu fazu Lige šampiona. Ostaje mi velika žal što ponovo bez trofeja odlazim iz Partizana.
* Ipak, činjenica je da je ekipa bolje izgledala u drugom, nego u prvom delu sezone kada su promenjena i trojica trenera. Šta je to Srđan Blagojević doneo?
– Doneo je novu energiju i drugačiji stil igre, koji je u svakom smislu pripada Partizanu. Dominacija kroz posed lopte, na svakom delu terena, što i nama igračima odgovara i prija. Nismo igrali tako prethodnih godina, makar ne otkako sam ja u prvom timu. Mislim da je to ono ključno što se promenilo. Struktura tima je praktično ostala ista, jer su samo tri pojačanja došla u zimskom prelaznom roku. Zato je većina dobrih stvari koje smo prikazali ovog proleća velika zasluga upravo trenera.
* Da li to onda znači da je šef stručnog štaba zaslužio da mu se na kraju sezone produži ugovor?
– Nije to pitanje za mene, zna se ko o tome odlučuje. Ono o čemu mogu da pričam jeste da imamo sjajnu saradnju sa trenerom i da nam je „legla“ njegova filozofija. Nekako smo se našli, napravili pravi spoj, atmosferu, pa smo zato u drugom delu sezone izgledali bolje, uigranije, disciplinovanije… Izvukao je maksimum iz svakog pojedinca. Kada odradimo na terenu ono što se od nas traži, a to isprate i rezultati, samim tim i samopouzdanje raste. Zato mislim da je to pravi put, onaj kojim klub treba da ide u budućnosti. Da Partizan igra moderan fudbal, na gol više i da uvek dominira na terenu.
* Promenili ste mnogo trenera u Humskoj. Stanojević, Petrić, Duljaj, Milošević… Čiji stil vam je najviše odgovarao?
– Iskreno, baš mi prija ovo što trenutno igramo. Volim kada imamo posed, da je lopta u našim nogama i da mi kreiramo situaciju na terenu. Tada se osećam najkomfornije, bez obzira na formaciju. Naravno, kod svakog trenera sam nešto novo naučio. Stanojević me uveo u prvi tim, potom su se menjali šefovi i svako je bio poseban na svoj način. Kada pričamo o stilu igre, definitivno mi najviše leži ovo kod Blagojevića
Informer.rs
