Све је кренуло на прашњавим улицама сиромашне Нигерије. Он, старији брат, због ког се заљубио у фудбал и другари ролали су све што је било округло, јер због немаштине није могла лопта да се набави.
Упорност, воља, жеља и љубав према фудбалу трасирала му је пут до Европе, где је све почело…
Играо је за Франкфурт, Фенер, потом Париз, где је важио за Роналдињовог учитеља, а онда је, веровали или не, напустио Француску као слободан играч и отишао на Острво и обукао дрес просечне екипе Болтона.
Маштовитим дриблинзима и са осмехом на лицу, купио је симпатије заљубљеника у фудбал широм света.
Никада није освојио ниједан клупски трофеј. Он је играо за рају, занемаривао тактику, завршио је каријеру у тада нижеразредном енглеском Халу, али је ипак своје име исписао златним словима у фудбалској књизи бесмртних.
Није давао често голове, али када то учини, било је за уводне ТВ-шпице.
Њега нису желели велики, јер се није уклапао у концепцију рада, фудбал је за њега био само једна велика игра, није му био битан резултат, котрљао је бубамару како би забавио себе и навијаче. Због свог начина игре је често долазио у сукоб са тренерима. Један од таквих коштао га је одласка из Немачке.
Остао је упамћен као један од најбољих дриблера у историји фудбала. Он је на колена бацао великог Оливера Кана и цео шампионски тим Арсенала који је освојио Премијер лигу без пораза. Пред њим су се противници копрцали као риба на сувом. Један од ретких на свету код ког је рингишпил био за џабака.
Како је само правио децу тимовима Премијер лиге…
„Толико је добар да су му дали два имена“ – орило се са Рибок стадиона.
Члан је чувене репрезентације Нигерије која је харала светом. Незаборавни су на чувеном ИСС и Сони кецу.
Памти се и његово прослављање гола, када се ухвати за једну ногу и игра. Он је тип играча због ког љубав према фудбалу не престаје.
ЏЕЈ ЏЕЈ ОКОЧА