Након играчке каријере, решио је да се врати у свој Сијера Леоне. Није дуго уживао у трошењу новца који је зарадио током боравка у Интеру и Монаку, у прелепим плажама, заваљен у лежаљку, испијајући коктеле, док га две црнкиње ладе листом палминог дрвета, а преостале две чешкају и масирају му „ножне прсте“. Није му ђаво дао мира да се препусти уживању, него је решио да купи фудбалски клуб из краја. Али не само то, него и да му промени име у своје презиме.
Убрзо га је сморила канцеларијска фотеља па је поново “назуо” копачке и истрчао на терен, а када му ни то није било довољно, одлучио је да уручи отказ тренеру и заузме његово место. Наравно себе је стављао у прву поставу, као најистуренији играч служио се тактиком: „таргет мен“ – све лопте иду на њега.
Дакле у једном моменту је био власник, председник, први нападач екипе и тренер у клубу који носи име по њему.
Када га све смори, узме лопту, оде кући и ту је крај, јер је све његово.
Даме и господо, луд, луђи, Мохамед Калон!