Javier Zanetti: „Igrali smo prijateljsku utakmicu protiv Real Madrida, dao je impresivan gol. Rekao sam sebi – Javiere, ovo je novi Ronaldo. Poseduje sve – fizički je jak, tehnika, dribling, brzina, šut, igra glavom. Adri je iz favela, to me je jako uplašilo. Dobro ih poznajem, u Brazilu je beda slična kao u mojoj Argentini. Video sam opasnost, jer je jako nezgodno kad se obogatiš a nisi imao ništa. Svaki dan nakon treninga zapitkivao sam ga gde ide i šta će da radi. Bojao sam se da ne uđe u neke nevolje. Adriano je imao oca za koga je bio jako vezan. Pre početka sezone, odnosno u toku Tim trofeo, desilo se nešto šokantno. Dobio je poziv iz Brazila – Adri, tata je mrtav.
Video sam ga u sobi, bacio je slušalicu i počeo da vrišti. Ne možete da zamislite taj krik. Naježim se i dan danas kad se setim. Od tog dana Moratti i ja smo ga pazili kao malog brata.
U međuvremenu je nastavio da igra fudbal, postizao je golove i gledao u nebo posvećujući ih njemu. Od tog telefonskog poziva više ništa nije bilo isto. Ivan Cordoba je proveo jedno veče sa njim i rekao mu:
- Adri, ti si mešavina Ronalda i Ibrahimovića. Jesi li svestan da bi mogao postati najbolji igrač ikada?
Nismo uspeli da ga trgnemo iz depresije. To je možda moj najveći poraz u karijeri. I dalje me jako boli taj udarac. Što sam bio nemoćan.“
Srećan 44. rođendan, Adriano Imperador!