Пише, Спасоје Томић
Милош Вучевић је уз Александра Вучића главна политичка фигура у Србији и то је неоспорна чињеница.
Због тога је од самих почетака блокада био на мети анархистичко лијеве опозиције и блокадера, који су жељели да га се ријеше, како би на тај начин ослабили Вучића, што је са њихове стране логичан потез.
Оног тренутка када је Вучевић поднио оставку на мјесто председника Владе, урлик задовољства пронио се диљем друге Србије која је мислила да је остварила своји циљ. Али ствари су се ускоро обрнуле! Како?
Вучевић није правио грешку неких политичара који би се након оставке повукли у „мировину“, он је сасвим политички логично одиграо, дао је оставку као неку врсту моралног чина иако није било превелике потребе за тим и тиме показао свој демократски капацитет. Даље, Вучевић је остао активан како у медијима тако и на друштвеним мрежама и међу самим народом износећи јасне ставове, који су његову популарност подигли на већи ниво, ниво који је чак већи и од времена када је био премијер.
Тако да сада СНС и Покрет за народ и државу имају win win ситуацију, Милоша Вучевића као будућег предсједника а Александра Вучића као будућег премијера након неких избора који ће се одржати у наредном периоду.
Честитам вам блокадери јер сте прави политички аматери.
Спасоје Томић