Без суочавања са овим чињеницама, без признавања да је једна идеологија прогонила и убијала људе само због другачијег мишљења или припадности, ми не можемо говорити о искреном националном помирењу.
Споменик би био мјесто гдје би се, коначно, потомци жртава могли помолити и запалити свијећу, али и мјесто које би нас све опомињало да се братски сукоби и идеолошка сљепила никада више не понове.