Ако је ово постројење толико „чисто“, зашто га бране палицама, мраком и полицијским упадима, а не истином, струком и папирима? Нијесмо се тридесет година борили против батина, репресије и терора да бисмо данас гледали исту матрицу силе, само упаковану у нове функције и празне фразе. Грађани Ботуна су на својој земљи рекли „не“, демократски и јасно, на локалном референдуму, али та воља очигледно важи само док не смета договорима који се гурају под тепих.
Струке нема да објасни, јер је истина незгодна, али политичара има да продају и земљу и народ и образ, како јуче тако и данас, за туђе интересе које сви овдје добро знамо чији су. Кад власт на аргумент одговара пендреком, а на грађане шаље полицију, то више није управљање државом него насиље са печатом институција. Између демократије и насиља бирам демократију, а између власти и грађана бирам грађане.
Ваљда смо нешто научили након 30 година под пендрецима, сузавцем и тишином, да сила никад није рјешење, и да се народ више не може ућуткати као некад.
И не треба!!!
Лијепа слика нема што!
Аница Ђуровић