Умјесто туристичког комплекса-арбитража!

Црна Гора ће по броју арбитража ући у Гинисову књигу рекорда, али ће и из државне касе морати да извади стотине милиона евра како би измирила огромне износе у бројним судским споровима пред домаћим и међународним судовима. Само најава да ухапшени бизнисмен, власник компаније „Атлас” Душко Кнежевић тражи да му се исплати 500 милиона евра на име отете имовине и по основу разних финансијских спорова, представља озбиљан проблем

Председник скупштинског Одбора за туризам, пољопривреду, екологију и просторно планирање Дејан Ђуровић за „Политику” каже да је организовано консултативно саслушање у вези арбитражног поступка који је против државе Црне Горе покренуо конзорцијум „Northstar” и „Equest Capital Limited”, а који је требало да гради луксузни туристички комплекс „Монтросе” на полуострву Луштица.

Оцењује да је у том послу много тога проблематично. Занимљиво је да се нико не позива на одговорност, па чак ни Агенција за инвестиције, која је водила овај и многе друге спорне послове.

„Цена квадрата земљишта је утврђена на 55 евра, што је крајње потцењен износ јер се ради о локацији на самој обали мора. Проблематичан је износ и годишње фиксне закупнине, која је у почетку износила 55, а касније 66, 77, 88 и 99 центи, да би се нашла средња вредност од 77 центи. У анексу уговора инвеститор је ослобођен плаћања ПДВ-а на закуп, па је на тај начин држава ускраћена за милионски износ. Сада нам следи спор од најмање 34,3 милиона колико је тужбени захтев, уз измаклу добит од 100 милиона евра”, рекао нам је Ђуровић.

Он је на контролном саслушању питао министра туризма, екологије, одрживог развоја и развоја севера Владимира Мартиновића и министра просторног планирања, урбанизма и државне имовине Јанка Одовића да ли имају документацију о активностима рађеним у реализацији овог договора и колика су била укупна улагања инвеститора.

„Имамо арбитражни поступак пред судом у Лондону и лако се може десити да нас овај пројекат кошта 100 милиона евра”, истиче Ђуровић.

Министар туризма, екологије, одрживог развоја и развоја севера Владимир Мартиновић саопштио је да ресор на чијем је челу ни у једној фази поступка није био у позицији да заустави инвеститора или да утиче на овај пројекат.

„Читав поступак до 2020. године водила је Агенција за инвестиције. Као министарство, могли смо на неки начин да пошаљемо допис у делу надлежности, али то нисмо учинили. Покушали смо да добијемо све релевантне податке које можемо добити, али у нашем министарству не постоји ниједан документ који се тиче овог случаја. Сматрам да сви заједно као држава морамо имати одговоран однос према инвеститорима, али наравно да они морају пословати у складу са законом и важећим нормама”, рекао је Мартиновић.

Министар просторног планирања, урбанизма и државне имовине Јанко Одовић казао је да „постоје одређене закулисне радње које би требало да испитају други надлежни органи”.

„Штетност уговора мора да испитује СДТ, односно надлежни судови и тужилаштво. Што се тиче нестајања документације, постоји више начина како се то дешавало – миграције из министарства у министарство, али је и део документације изузет и од СДТ-а. Одређена лица која су била тада запослена, једно из Министарства туризма, а сада ради код блиске компаније, а друго лице било је запослено у директорату главног државног архитекте а које је скоро дало отказ у министарству и ради код овог послодавца – појасно је Одовић како су нестајали докази.

Вршитељка дужности директорке Агенције за инвестиције Снежана Ђуровић је казала да није успела да у документацији агенције нађе иницијални акт којим је тадашњи секретаријат добио надлежност да се бави праћењем реализације тог пројекта, али да је добила усмене информације како је дошло до тога да се секретаријат укључи у праћење реализације.

„Закључком владе 2022. године, Министарство финансија предузима даље активности на комуникацији са инвеститором, а након достављеног обавештења о раскиду уговора, агенција нема никаквих надлежности нити увид у даљи развој догађаја”, рекла је она.

„Сви причају о томе шта је држава пропустила и није извршила, а нико не прича о томе шта је инвеститор био дужан да инвестира и да ли је нешто пропустио. Они немају активну легитимацију да уђу у овај поступак јер немају чиме да се бране”, мишљења је заштитница имовинско-правних интереса Бојана Ћировић.

Председник општине Херцег Нови Стеван Катић овако говори о овом случају:

„Сви споразуми и анекси споразума између државе и инвеститора нису долазили до нас, нити је нас ко обавештавао везано за тај део, и да су потписали анекс 2017. Сумњам да је то све био договор представника некадашње власти, односно министара који су имали одређене проценте у власништву те фирме касније.”

Његов колега председник општине Тиват Жељко Комненовић рекао је да су „последице свега што је рађено прилично хаотичне”.

Незванично сазнајемо да у Специјалном државном тужилаштву постоји сва документација, сваки папир који се тиче тендерског поступка уговора, анекса уговора, записника са састанака одређених оперативних тимова и верује се да ће многи актери овог посла на штету државе ускоро бити пред истражним и судским органима

0 komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare