Турска на раскрсници,од пријатеља до заклетих непријатеља!

Како је почео рат између Ердогана и његовог савезника Фетулаха Гулена?
Фетулах Гулен је био оснивач покрета Хизмет – који је често познат као „Гулен покрет“. Преминуо је у свом дому у Пенсилванији, САД, гдје је живио у егзилу од 1999. године.
Гулен је сматрао својом мисијом да религија поново игра водећу улогу у турској држави. Према његовим изјавама, он је такође желио да промовише међувјерски дијалог са космополитским тумачењем исламске религије.Током своје каријере изградио је међународну мрежу школа и организација цивилног друштва које раде према његовим идејама и ставовима. Али како је Гулен могао да изгради овај систем?
Проповједник, антикомунистички борац, пријатељ многих политичара
Гулен је рођен 1941. године у источном турском граду Ерзуруму. Био је син имама. Похађао је ваннаставне курсеве о исламској религији и почео је да ради као проповједник са 18 година. Године 1962. био је један од оснивача „Удружења за борбу против комунизма“, а током Хладног рата био је јасно против комунизма. У Турској је постојало неколико таквих удружења, која су слиједила проамерички став и националистичку идеологију.Године 1966. почео је да гради у Измиру језгро свог будућег царства. Ту је основао „Кућу свјетлости“, прототип свог покрета у наредним годинама. Од тада је активан као оснивач школа и удружења. Његов покрет је започео у Измиру и проширио се широм свијета. Према различитим проценама, његов покрет има преко 2.000 школа у око 160 земаља, које су правно независне једна од друге. У многим земљама Централне Азије, школе Гуленовог покрета сматрају се међу најбољим школама. Елите тамо шаљу своју дјецу. Гуленови следбеници су образовани и активни су у бизнису, науци, полицији, органима безбедности, правосуђу и имају велики утицај у медијима или у држави.
Својим политичким утицајем успио је да људе које је образовао доведе у важне институције и добију високе положаје. Деведесетих је изградио добре односе са разним политичарима – укључујући Реџеп Тауп Ердогана. Међутим, купио је авионску карту за САД: јер је према интерном извештају турске полиције био на челу организације која се инфилтрира у турску полицију. Оптужен је да жели да „турски уставни систем замијени теократском државом“. 21. марта 1999. одлетео је у Сједињене Државе, наводећи здравствене проблеме. Више се није вратио у Турску.
Доласком на власт АКП – која је такође имала исламско-конзервативну агенду – Гулен је постао толико јак да је могао да утиче на политику више него било који други страни актер. Ердоган и Гулен су годинама били савезници: Ердоган је имао користи од
Гуленовог институционализованог друштвеног утицаја – Гулен је имао користи од Ердоганове политичке моћи и харизме.После успјеха на уставном референдуму 2010, Ердоган се јавно захвалио Гулену. Он је 2012. године позвао Гулена на телевизији ТРТ да се врати у Турску.
Почев од 2012.године између Ердогана и Гулена дошло је до бројних подјела из непознатих разлога, што је убрзо довело до институционализованог рата између два табора. Дана 17. децембра 2013. неколико политичара АКП је ухапшено под оптужбом за корупцију која се приписује званичницима повезаним са Гуленом. Неколико дана касније, 25. децембра, почеле су истраге против Ердогановог сина Билала Ердогана. Од овог тренутка, Ердоганова АКП је Гуленов покрет називала „паралелном државном структуром“ која је незаконито била веома јака у држави.
Једне вечери у јулу 2016. криза је достигла врхунац: Гулен је оптужен за покушај државног удара 15. јула 2016. – оптужбу коју његов покрет доследно негира. Влада каже да су његове присталице у оружаним снагама планирале државни удар. Од 2016. године, Анкара је неколико пута тражила од САД изручење Гулена – али безуспјешно. Оптужен је за вођење „терористичке организације“. Турска влада сада назива Гуленов покрет „ФЕТО“, на турском „Фетулахистичка терористичка организација“.
Гулен иза себе оставља активан и снажан свјетски покрет, који не носи његово име, већ је заснован на његовим идејама. Ко год да сједне на његово мјесто , имаће много посла. Према посматрачима, тренутно је у току унутрашња борба за моћ између двојице Гуленових најјачих присталица из његовог најужег круга. Преовлађује мишљење да ће Гулена бити веома тешко замијенити и да би борба за власт могла да подијели покрет.

Дејан Бешовић