Kaко је имати пријатеља у Белој кући Србија је могла да види марта 2020. када је Гренел по кратком поступку сменио Аљбина Куртија и укинуо таксу на српску робу
Док Америка гласа, Србија нестрпљиво чека резултатеДоналд Трамп или Камала Харис? Оно што Американци изаберу данас одразиће се на остатак света, па и Србију, колико сутра. Српске кладионице, у чије прогнозе грађани традиционално више верују него у оне које нам сервирају аналитичари, веће шансе дају републиканцу.
Од свих земаља Балкана у његову победу се, показују истраживања, највише уздају у Србији. И највише навијају, па није чудо што очекују да им се Доналд реваншира. И то тако што ће бар да нам врати Косово.
Од Камале не очекују ништа. Шта год урадила не може да нас изненади, јер смо од демократа све већ видели.Да ли ће Србији да сване ако Америка поново буде велика?“Трамповим избором би се променило то што би Србија лакше налазила саговорнике међу Трамповим кадровима у области одбране и дипломатије.
Ту алудирам на људе попут Ричарда Гренела, са стеченим познавањем и разумевањем нашег региона, који нису правили дипломатске каријере на распарчавању Југославије или бомбардовању Србије и Црне Горе. Они можда не би по аутоматизму давали за право нашим регионалним противницима, не би одмах стајали на њихову страну независно од природе спора. То није много рећи ће, али за Србију би било огромно већ и то да није све унапред намештено у корист наших непријатеља, ма какав да је неспоразум посреди“, каже за РТ Балкан новинарка Љиљана Смајловић.
А како изгледа кад Србија има пријатеља у Белој кући видели смо у марту 2020. и уверили се да није немогуће дисциплиновати Аљбина Куртија и укинути порез на српску робу. Те године не само што је специјални изасланик за дијалог Србије и Косова Ричард Гренел брутално склонио с власти Куртија, већ је и његовог наследника натерао да укине таксе на српску робу. Истина, и Курти и таксе су се вратиле, али тек онда када Трампа није више било у Белој кући.
„Такође, Доналд Трамп је у прошлости тражио начин да смири односе Вашингтона и Москве, како би све снаге концентрисао на ривалство са Кином. Можда би поново водио исту политику, а свако, па и најмање попуштање тензије између Америке и Русије било би од велике користи за Србију“, додаје Љиљана Смајловић.Шта би Камала Харис урадила по питању спољне политике ни Гугл не би могао да каже, јер у медијима нема трагова да се икада о томе изјашњавала. Али познаваоци америчких прилика претпостављају да би наставила истим оним путем којим је ишао и Џозеф Бајден.
„Не верујем да би се за Србију променило било шта када би госпођа Харис победила. Она никада није дала наговештај да се интересује за геополитику, а још мање да има било какве примедбе на интервенционистичку спољну политику која је постала заштитни знак Демократске странке. Оставила би све у рукама такозваног ‘блоба’, круга спољнополитичких и војних експерата који већ деценијама воде политику по којој се америчка лидерска позиција у свету мора одбранити по сваку цену, у првом реду променама непослушних режима по свету и тактиком ‘завади па владај’. ‘Блоб’ је због тога све више ратнохушкачки расположен, што страховито компликује ствари за земље попут Србије, које би најрадије да остану по страни од великих светских сукоба“, истиче новинарка и ауторка емисије „Релативизација“ на РТ Балкан
За историчара и аутора књиге „Ефекат Трамп“ Сашу Адамовића повратак Доналда Трампа у Белу кућу имао би позитиван ефекат по одбрану српског националног интереса.“Уколико победу однесе Камала Харис она ће наставити са политиком која датира још од Била Клинтона и која важи до данас, а та политика је изразито непријатељска према нашим националним интересима. Нарочито када је реч о Косову и Метохији и према Републици Српској коју желе да утопе у БиХ“, објашњава Адамовић.
Њен долазак, за нашег саговорника, значио би сасвим сигурно и наставак сукоба у Украјини, а то значи и наставак притисака да Србија уведе санкције Русији. „Америчка администрација под контролом демократа наставила би да притиска Србију, тражи да уведе санкције Русији и да је гура у Европску унију. Томе би дошао крај уколико би био постигнут споразум између Русије и Украјине. А, Трамп је тај кандидат који не види да Америка има рационалан национални интерес да се сукоби наставе и претњу не види у Русији. Тако да би резултат био мировни споразум“, додаје Адамовић.
Какав је исход бољи за Србију видело се и по реакцијама комшија када је Трамп 2016. победио. Регионом је завладао мук што није био случај када је тријумфовао Бајден.А за Србију је боље кад се комшије не радују.