Ових дана све пршти од слогана „28 до 28“, као да се дијеле бесплатне карте за искрцавање на мјесец, а не за улазак у организацију која сопственим бирократским маказама себи унеређује фризуру.- рекао је Спасоје Томић
Ипак, у овој наводној конкуренцији са Исландом, ја предлажем један потпуно џентлменски потез. Ред је, ваљда, да будемо захвални.
Сви се сјећамо тог 21. маја и оног покраденог референдума који је био све само не израз слободне воље грађана. Исланд је тада похитао да први призна ту и такву „независност“. Чак су му на Цетињу, у знак те велике љубави, поклонили и улицу. Па кад је већ тако, кад смо им толико дужни за то „аминовање“ нашег раскућивања, зашто бисмо им сада стали на пут?- истакао је он
Зашто би се Црна Гора гурала да прва осјети све те благодети које Брисел нуди? Пустимо Исланђане напријед. Нека они први закораче у ту оазу „добробити“, гдје ће их дочекати сви ти модерни трансгејлуци, родна идеологија и „вриједности“ због којих се нормалном човјеку диже….коса на глави.
Исланд је 2013. паметно побјегао од преговора чувајући своје море и рибу. Сада, изгледа, имају вишак самопоуздања или мањак меморије.
Ако су нам Исланђани већ пријатељи, ако су нас први признали кад је требало „завршити посао“ на Балкану, онда је једини поштено дати им првенство пролаза.
Нека они заврше преговоре за тих својих годину и по, нека се оките златним звјездицама и уђу у тај бриселски калуп.
Црна Гора би, за промјену, могла мало да сачека. Да одмори у тој својој Исландској улици на Цетињу и погледа како се они сналазе у том „напредном“ друштву. Стрпљење је како каже стара пословица ипак врлина!- закључио је Томић