Да је актуелни председник Црне Горе „скренуо са пута“, иако је дошао на ту позицију захваљујући српским гласовима, пре свега гласовима присталица Андрије Мандића из првог круга, подсећа професор Спасоје Томић.
- Не треба заборавити да је он изданак школе бившег премијера Здравка Кривокапића, а то је врло битна чињеница, јер обојица припадају групи конвертита. Новаку Килибарди требало је осам година да пређе пут од српског политичара до Дукљанина одушевљеног Хрватском, док је код Јакова и Здравка тај период конвертовања мањи и може да се мери месецима – каже за „Новости“ Томић.
Нашем саговорнику није јасно зашто је Милатовић толико одушевљен Хрватском од чијих званичника никада није потегнуто питање злогласног логора Лора код Сплита у ком су мучени, а потом убијени припадници бивше ЈНА из никшићко-шавничке и барске групе.
- Хрватска никада није желела нити жели да Црној Гори буде партнер већ тутор. Односе са свим суседима треба чувати, али по принципу реципроцитета, а никако по принципу савијања кичме. Изјаве Милатовића и његова подршка Хрватима против Владе Црне Горе и Скупштине Црне Горе у једном тренутку су давали разлог за његову смену. Мислим да је био дужан да Хрватску упозори да није добро да се забрањује улазак на њену територију највећим званичницима Црне Горе – истиче Томић.
Odmah za tim su na scenu stupili spavači DPS-a iz sjenke. Pomenuti Dritan i Konatar su uz pomoć tutora i zaštitnika iz DPS-a srušili tu vladu i nastavili sa opstrukcijom zakona o ispitivanju porijekla imovine na taj način štiteći one koji su 30 godina uništavali.
Pozitivna CG je imala prvi ešalon koji su sačinjavali Pajović i Jasavićka. Drugi ešalon te partije su bili Dritan i Konatar. Kada su Pajović i Azra uradili to što su uradili Dritan i Konatar su pripremani za drugi udar koji će doći kasnije. Isti su se pojavili favorizovani od rukovodstava medija kako bi, kada to bude trebalo uradili isto što i Pajović i Jasavićka. Too im je uspjelo kao lideriima druge (a iste) partije pod nazivom URA. U međuvremenu je ćelavi „biznismen iz Nikšića“ prevario određeni broj uticajnih osoba i instalirao kao predsjednika vlade moralno labilnog spavača Krivokapića koji je sa sobom doveo dvojicu stipendista anonimusa iz inostranstva. Ta vlada je odradila ono što je svjetska javnost od njih očekivala.
Istog su, sasvim smišljeno i planirano, skinuli stipendisti koji su projektovani i dovedeni da spriječe skretanje sa DPS kursa. Pošto ni to nije dugog daha sada se fingira sukob između jednog i drugog stipendiste (Milatovića i Spajića) od kojih je jedan projektovan da brzo sagori a drugi da potraje koju godinu. U međuvremenu krivična djela polako ali neminovno zastarijevaju a krivci puštaju iz zatvora. U suštini ništa se ne mijenja sem što novopečeni stipendista junoša sa stranih fakulteta obećava pare bez motike i standard vrijedan divljenja uz isti, ili kraći, rad. Narod je nedovoljno inteligentan da shvati ovu veliku igru i hvata se u zamku kao svaki som na bućku. Neka su nam srećni a ona neka nam je vjećna. Drugim riječima neka nas jašu kada mi to ne primjećujemo.