Другосрбијанци су једна заиста специфична категорија друштва. Њихова филозофија живљења заснива се можемо слободно рећи на народној пословици “ видјела жаба да се коњи поткивају па и она дигла ногу“.
Њихово поимање свијета иде у правцу да се све што долази споља, а у тренду је, мора без поговора прихватити и усвојити као општа вриједност. Тако ова дружина јесте позната и препозната као промотер хомосексуализма, тзв геноцида у Сребреници, али што је можда још и битније, препознати су као противници традиционализма, вјере и националне културе.
Суштински их је лако препознати, када их питате која је њихова омиљена књига они ће вам рећи да је то “ Философија паланке“ од Радомира Константиновића, који је у ствари pontifex maximus другосрбијанског размишљања и таквог погледа на свијет. Константиновићева већ поменута књига јесте у ствари Библија другосрбијанаца.
Не бих сада улазио превише у критику саме књиге, то је већ сјајно урадио Мило Ломпар, али оно што је свакако битно напоменути јесте да и сам Константиновић и његови следбеници ( зле Дукљанске душе би ме сада исправиле и рекле “ сљедбеници“) националну културу, националне митове и уопште традицију једног народа посматрају као баналност.
Међутим, сам њихов начин поимања свијета и модерним језиком речено трендсерерство јесте општа баналност. У свом усхићењу западним вриједностима, они најчешће долазе у стадијум када неконтролисано почињу да пљују по свему ономе што чини бит једног народа.
Вјера, нација, језик, Косово су за њих пасе теме, материјализам је преовлађујућа категорија, па сходно томе њихов начин размишљања можемо назвати и филозофијом дебелог цријева.
На жалост и од тог чисто материјалистичког размишљања има и горих примјера међу припадницима нашег српског народа, а то су они који тврде како је осиромашени уранијум здрав за људски организам, што је признаћете став који се коси са здравом логиком, али здрава логика одавно не почива у том како се назива кругу двојке, па ни овакве изјаве нису за чуђење, већ можда прије за жаљење.
Да не дужим превише већ да резимирам, другосрбијанац би ако би му неко рекао( а ако је тај неко западњак, па то је сјајно ) да је скакање наглавачке у празан базен општа вриједност он би моментално скочио како би био у тренду. Јер Боже мој да нисмо били у тренду не знам како би опстали под турском окупацијом, само нас је трендсерерство спасило у том периоду, а никако светосавље, очување језика, народног памћења и косовско предање.
П.с. Што је рекао Мислав Хорват, другосрбијанци су једино по именима Срби, по свему осталом имају ментални склоп Хрвата, а Хрват суштински није нација већ стање свијести које почива на антисрпству.
