Сузе друге Србије , Северина је њихова мјера!

Пише , Спасоје Томић, магистранд историје и српски политичар из ЦГ

Одлазак предсједника Србије Александра Вучића у Москву довео је до много туге, биће ту и непроспаваних ноћи али и суза , суза друге Србије, оног мањег дијела из круга двојке која је тако нечасно, нељудски и неморално навијала да се Вучићу деси нешто лоше након што је објављено да има проблема са здрављем, да би након тога преко својих медијских могула пустила причу како се он у ствари фолира и како неће ићи у Москву, јер је он Русију ( коју они очима не могу видјети) издао ( нису објаснили како) и да га тамо не желе.

Након што су сви медији објавили да је српски председник стигао у главни град Руске Федерације, настао је мук, наслови на Н1 и Нова С кратки, без неких посебних осврта. Чују се пригушени јецаји Ђиласа, Маринике, Шолака. Јер није требало да буде овако, требало је да Вучић не оде, како би сви своју артиљерију „уперили у груди“ Александра Вучића као што су својевремено само не фигуративно него стварно артиљерију у груди краља Александра сручили исти они који данас подржавају пленумаше, ђокадере и разне аутошовинисте.

И морам да признам, у једном од претходних текстова сам погријешио, није њима тада када сам писао Вучић задао Легалов мат, то је урадио управо сада, помно чекајући моменат да медијска машинерија која му црта мету већ дуже вријеме достигне свој врхунац, спинујући како је у Русији непожељан. Јесте, непожељан је таман као и Патријарх Порфирије, кога су разапињали јер је прозрео њихове намјере и као духовни пастир завапио да у земљи завлада мир.

Но, да се вратимо основној теми, Вучић ће се срести са Путином, што Србији даје нови замах, јер за другу Србију је то погубно, а што је за њих погубно то је за саму Србију, ону пристојну, патриотску и жељну даљег напретка добро.

Остаје нам да закључимо, неко са Путином, Си Ђинпингом и убрзо са Трампом, а неко са хрватским европарламемтарцима из Хрватске да их понижавају тражећи им да Србија призна неку имагинарну кривицу. Неко са Путином, Си Ђинпингом и убрзо са Трампом, а неко са Северином, јер Северина је права мјера друге Србије и круга двојке, који није одмакао даље од бајки да су битни и да су им фотеље остављене у наследство од њихових пленумаша из 1945!

Тога више нема, тога неће бити и та филозофија Латинке Перовић и Радомира Константиновића у Србији више нема прођу!