Приштина, Америка и колективни Запад не могу да буду задовољни позицијом Србије према Косову, коју је открио у петак председник Александар Вучић. Јер, једино што би они сада волели да виде је нервозу Београда и отворену претњу ратом. А нису видели – ништа.
Тим одлукама Србије, које су се чекале 72 сата, не могу да буду задовољни ни ратници глобализације који би се одмах одрекли Косова, ни турбонационалисти који су били у ниском старту да данас кренемо у рат.
И то је добро. То у суштини значи, да је нови политички маневар прстом у око погодио западне силе које потпаљују сукобе на Косову јер нису успели да испровоцирају Србе да уђу у бој који би сада сигурно изгубили.
Игра на шаховској табли
Тај нови шаховски преокрет Београда, није се свидео ни унутрашњим снагама које су предане евроатланским циљевима, а није задовољио ни патриотске опције.
Тачније, потпуно је испунио тактички циљ у стратешкој игри која ће да траје. Померене су фигуре филигрантски, тачно толико да непријатељи морају добро да се замисле.
Елем, свима је јасно:
Прво – Србија једино бруталним ратом може да заштити свој народ на Косову и Метохији. Не постоји друга опција.
Друго – Сви правни и политички аргументи Србије нам иду у прилог, али у овој историјској епохи то буквално не значи ништа.
Треће – Америка и западне силе поставиле су позицију да Србија мора физички да уђе у одбрану Срба, тачније, да покрене рат.
Четврто – Једино што САД и ЕУ захтевају од Србије је да се одрекне потпуно Косова и Метохије.
И пето – Једино што је потпуно извесно је да се Србија и Срби никада неће одрећи Косова и Метохије чак по цену да нестану као држава и као народ.
Е добро, то је оквир у коме се крећемо. У реалној политици, западни захтев је да Србија примени Охридски споразум што значи Косово у УН.
Запад има само један захтев
Дакле, јаван и транспарентан услов Запада је да Београд дигне руке од своје државе, јер би тако аутоматски окренуо леђа и Русији која води светску битку за одбрану цивилизације.
Јасно је:
Курти и Америка очекивали су:
Да Србија запрети ратом.
Да Србија прогласи окупацију и тако испровоцира бруталну одмазду према нашем народу.
Да Србија прекине европске интеграције и Бриселске преговоре (а доћи ће и то на ред), јер би тако била окривљена за последице које следе на терену.
Да Србија саму себе избаци из игре и да Вучић буде проглашен за новог Милошевића, балканског касапина и за све што смо већ видели и чули.
Потпуно је обелодањено, за Приштину, Америку и колективни запад једино је потребан конкретан повод, па да почисте све Србе на Косову и Метохији.
Њима треба изрежирани сценарио да окупирају и српске манастире и светиње и да успоставе демонску владавину у срцу српског постојања.
Они желе и провоцирају такву реакцију Србије која ће им дати зелено светло да уђу у Велику Хочу, Ораховац, Штрпце и Грачаницу и да оставе иза себе спржену земљу. А север Косова Метохије потпуно да иселе и да запоседну својим прљавим парама и народом који ту не припада.
Чека се грешка Србије
Они чекају грешку Србије како би Вучића коначно прогласили за малог Путина који је извршио инвазију на независно Косово. И кога треба елиминисати, изоловати и склонити са власти.
Зато је много важно да су одлуке Београда о социјалној заштити Срба на Косову могле само да збуне албанско-евроатланске режисере рата.
Зато су одлуке Србије, да су све одлуке Приштине донете мимо Бриселског споразума – непостојеће – могле само да наљуте западне амбасадоре и њихове вазале у Приштини.
Зато је, велика нелагода у Куртијевом окружењу, јер се у Београду формира Тужилаштво које ће да процесуира све који су прекршили људска права Срба. То значи да нико од албанских злостављача неће моћи више слободно да пролази кроз Србију на путу до својих европских метропола.
И јако их боли одлука Срба да социјално и финансијски посебно заштити сународнике на Косову и Метохији, јер је цела шиптарска игра била управо та да Срби изгубе све финансијске ослонце како би – или одабрали и признали Приштину или отишли са Косова.
Ко је доживео фијаско
Шта смо у ствари хтели да кажемо:
Најпре, да је Куртијева и евроатланска провокација да уведу Србе у рат доживела фијаско.
Затим, да ће морати да појачају акције против српског народа како би наставили да чикају српску државу да нестрпљиво крене у ратни поход за заштиту народа.
И да будемо огољени до краја. Председник Вучић није рекао ништа ново, и то је највише засметало противницима.
Време ради за Србију. Долази велика светска победа Руске федерације, а онда ћемо да причамо. Полако, на тенане, без нервозе. Са једино успостављеном истином да је – Косово Србија.
И да око тога нема разговора.
Догодине у Призрену!
(СПУТЊИК/ПРЕДРАГ ВАСИЉЕВИЋ)