Најкрвавија српска ријеч јесте Косово. Најскупље плаћена, кроз сву нашу историју.
Косово је симбол страдања српског народа, Косово је судбина, неизбјежна судбина сваке генерације Срба.
Судбински смо предодређени да у једној генерацији Косово вратимо, да се у другој генерацији за Косово боримо, па да га затим условно речено изгубимо и све тако у круг.
Али Косово није само територија, Косово је симбол, Косово је колијевка, Косово је наш храм и земаљски и небески.
Са Косовом којег се не одричемо ми имамо историју, без Косова би већина страница остала празна, са Косовом имамо културу и традицију, без Косова смо голи, са Косовом имамо језик, без Косова смо нијеми, са Косовом имамо све, без Косова немамо ништа.
Зато се Косова не смијемо одрећи, одрицање би значило заборав, заборав читавог нашег страдања, јер сви наши страдалници и мученици су страдали због Косова или што су били и остали вјерни косовском миту и аманету, Косово је саздано од костију српских мученика од Јасеновца до Јадовна, од Лоре до Олује, од Жуте Куће до Братунца, од Муринског моста до куће Милице Ракић.
Косово је наша нит са прецима и са потомцима и та нит никада не смије бити прекинута.
Спасоје Томић, српски политичар из ЦГ
Tako je!