Српска интеграциона политика може се и мора посматрати као једина варијанта по којој српски народ који живи изван Србије, може да расте, развија се и напредује како у популационом тако и у економском и културном смислу.
Један сам од највећих заговорника ове идеје, иако сам чак и од својих сународника добио критике због заступања ове идеје, јер људи живе у неком увјерењу да треба да се затворимо у авнојевске границе, а то је управо оно што од 2006 године на овамо жели да нам наметне како прва дпсовска фамилија тако и друга фамилија а обје србофобне до саме сржи.
Зато негдје када размишљам о српској интеграционој политици, увијек имам на уму ови њихову жељу, и размишљам у правцу да ако то њима смета и ако они желе да нас уведу у авнојевски тор, треба само да радимо контра од тога и нећемо погријешити.
Сваки Србин из Цг, Србије и Републике Српске треба сходно свему горе изреченом да има на уму само један циљ, да спроводи српску интегралистичку политику на сваком кораку и на сваком мјесту, прије свега да своју дјецу васпитавамо у том духу и подразумијева се да српске политичке елите и наша СПЦ предано и без застоја раде на овом послу. Оно што је битно је да се увијек и на сваком кораку прати Србија, да њен економски интерес буде и наш економски интерес, и да Србији помогнемо колико смо у нашој моћи да тај утицај прошири.
Слога биће пораз врагу а најјачи српству град!
Догодине на Ловћену !
Догодине у Призрену !
