Данас стојимо пред једним од најзначајнијих датума у нашој историјској вертикали , 26. новембром, даном када је 1918. године Подгоричка скупштина донијела историјску одлуку о уједињењу Црне Горе са Краљевином Србијом, стављајући свечани печат на оно што је наш народ кроз вијекове већ носио у срцу, припадност једном истом, недјељивом, српском националном корпусу.
Данас, више од сто година касније, ми не говоримо само о датуму. Ми говоримо о тренутку у коме је највиши представнички орган тадашње Црне Горе потврдио истину коју су наши преци знали прије било каквих скупштина, прије било каквих граница, прије било каквих модерних подјела.
Говоримо о истини да је Црна Гора била и остала дио српског историјског, духовног и културног простора, и да је уједињење 1918. било завршни чин једне дуге борбе која је увијек имала један циљ, слободу српског народа и његово сабрање у једну заједничку државу.
Када читамо спискове делегата Подгоричке скупштине, ми не видимо само имена. Видимо потомке хероја из битке на Мартинићима и Крусима, видимо носиоце слободарских застава из балканских ратова, видимо људе који су знали да је част изнад страха, а народ изнад личног интереса.
И ти људи, ти честити домаћини, војводе, прваци племена и народни представници, изабрали су 1918. оно што је било природно, логично и дубоко праведно, уједињење са Србијом у заједничку државу.
Та одлука није била ни наметнута, ни импровизована, ни изнуђена. Била је плод саборности, јавних вијећања, разговора по племенским зборовима, и што је најважније плод историјског памћења народа који је знао ко је.
Зато је наша дужност да овај дан славимо без стида, без страха и без извињења.
Не у инат никоме, већ у поштовању према онима који су, у најтежим временима, знали да се држе једине историјске истине, да је српски народ један, да је његова судбина заједничка, и да је слобода највећа светиња.
- новембар нас подсјећа да су наши преци имали мудрости и смјелости да учине оно што је било исправно.
Он нас учи да српско уједињење није политичка идеја, већ историјско право и цивилизацијска чињеница, дубоко утемељена у односу на сваку дневну политику.
Данас када се осврнемо иза себе видимо да нико није ма колико се трудио могао избрисати истину коју је Подгоричка скупштина запечатила.
Зато, у име тог наслеђа, у име свих генерација које су својом крвљу и слободом исписивале наше путеве, упућујем свечану, искрену и братску честитку поводом 26. новембра — дана српског уједињења, дана историјске истине и дана народне саборности.
Нека вјечно живи успомена на Подгоричку скупштину.
Нека вјечно живи идеја српског интегрализма.
И нека вјечно живи српски народ, слободан, достојанствен и саборан, као што је био и као што ће бити.