У Црној Гори се већ дуго не води борба за реформе, за бољи живот или за истински европски пут. Води се борба против Срба. И то је једина константа која се није промијенила ни након пада ДПС-а. Само су актери промијенили улоге, а сценарио је остао исти.
Најбољи доказ за то је одбијање да се на Влади уопште отвори расправа о питањима српског језика, двојног држављанства и народне тробојке. Три теме које су суштински дио идентитета огромног броја грађана Црне Горе проглашавају се „опасним“, „преурањеним“ или „дестабилизујућим“. Није проблем у темама – проблем је што су српске.
ПЕС данас игра игру коју је ДПС годинама усавршавао. Један дио тог покрета глуми разум и шаље поруке како „разумије потребу“ да се ова питања ријеше, док други дио истог покрета ради све да до тога никада не дође. И та дволичност није случајна – то је политичка тактика. Да се Срби држе у стању сталног ишчекивања, а грађанистички блок у стању сталне хистерије.
Посебну улогу у том циркусу има и Јаков Милатовић. Човјек који данас говори да „није тренутак“ за рјешавање ових питања, а већ сјутра поручује да „о томе ипак треба разговарати“. Није то државничка мудрост, већ чисто убирање политичких поена. Кад год му затреба подршка једне стране, он се окрене њој, а кад затреба аплауз друге – промијени причу.
Посебно је опасна мантра да рјешавање српског језика, двојног држављанства и тробојке наводно угрожава „ЕУ пут“. То је обична подвала. Не ради се овдје о Европској унији, већ о европским и цивилизацијским вриједностима. Европа није простор у којем се једном народу забрањује језик, симболи и веза са матицом. Европа, не ЕУ већ Европа је простор права, идентитета и слободе. Ко
И наравно, као и увијек, кад год затреба кривац, ту су Вучић и Србија. За грађанистичке кругове у Црној Гори Србија је дежурни непријатељ, а Вучић узрок сваког проблема – од локалних избора до временске прогнозе. Тај наратив није нов. То је чисто насљеђе ДПС-а, који је годинама градио политику на изолацији Срба у Црној Гори од њихове матице.
Србија није непријатељ Црне Горе, нити Вучић управља нашом унутрашњом политиком. Али та прича је згодна за оне који немају одговоре, па им треба спољни кривац да би сакрили сопствену неодлучност и страх.
Антисрпска хистерија се данас пакује у нове обланде – европске, грађанске и реформске. Али суштина је иста као и раније: Србин је прихватљив само ако ћути, ако се одрекне свог језика, симбола и веза са Србијом. А то се неће десити.
Вријеме је да се престане са политиком двоструких аршина и лажних изговора. Питања српског језика, држављанства и тробојке нису пријетња Црној Гори. Пријетња је политика која их гура под тепих, јер та политика никада није донијела стабилност – само нове подјеле.
Antisrpska histerija je u sestoj brzini, a ne u novom ruhu. Lajanje poslanika, (pro)ustaske ideologije,u skupstini, te srbofobija na proustaskim medijima, naricito na „Vijestima“, paljenje auta i raznorazni napadi na svestenike SPC, propagande lazi o zelenasenju svestenstva, isticanje i propagiranje srbomrznje kao krajnjih vrijednosti crnogorskog drustva su u punom zamahu. Uz navedeno na sceni su raznorazne opstrukcije „treceg esalona“ OKG-DPS, SDP, SD…sa ciljem unistavanje i urusavanje svega onoga sto izvankriminalna vlast radi. Sve je to „osveta“ OKG zbog izgubljenih izbora 2020. Umjesto da se odmetnu u sumu, kako su najavili, i sa dzeferdarom u ruci, povrate vlast, oni su odlucili da aktiviraju svoje „upljuvke“ ostavljene u cjelokupnom sistemu da razara, unistava sve vrijednosti jednog naroda. Ta novoformirana vlast iz avgusta 2020 nije bila u stanju da ocisti institucije od tih kriminalnih struktura, a nije imala, niti ima, znanja, ni muda, da se suprostavi i ocisti sve.